Utvrđeno je da komarci ne prate jedni druge, već svaki pojedinačno reaguje na vizuelne signale i ugljen-dioksid.

Na Georgia Institute of Technology došli su do zaključka kako komarci odlučuju gde će leteti i koga će ubosti. Otkriveno je da ne prate jedni druge, već svaki komarac nezavisno reaguje na vizuelne signale i ugljen-dioksid, pa na osnovu toga kreće u napad. Najviše ih privlači kombinacija tamnih boja i ugljen-dioksida. Naučnici navode da bi to moglo promeniti način korišćenja sredstava protiv ovih dosadnih insekata, ali i pomoći u sprečavanju širenja bolesti koje prenose, poput malarija, žuta groznica i zika groznica, koje zajedno uzrokuju oko 700.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Nakon što su pažljivo pratili stotine komaraca vrste Aedes aegypti, koji se okupljaju oko ljudi, i analizirali 20 miliona podataka, naučnici sa Georgia Techa i Massachusetts Institute of Technology razvili su matematički model koji predviđa kako ženke komaraca lete prema ljudima da bi se hranile. Ovo je prva detaljna vizualizacija njihovog ponašanja u letu koja pruža merljive podatke i može unaprediti metode hvatanja i suzbijanja ovih insekata.

Kako bi razumeli njihovo kretanje, naučnici su koristili 3D infracrvene kamere. Osoba koja je učestvovala u testiranju menjala je boju odeće. U radu objavljenom u časopisu Science Advances navodi se da svaki insekt reaguje nezavisno, ali se na kraju okupljaju na istom mestu u isto vreme, istakao je David Hu, profesor na Mašinskom fakultetu George W. Woodruff i Školi bioloških nauka na Georgia Techu.

— Prethodne studije pokazale su da vizuelni signali i ugljen-dioksid privlače komarce, ali nismo znali kako povezuju te signale da bi odlučili gde će leteti — rekao je Christopher Zuo.

— Oni su kao mali roboti. Samo smo morali da otkrijemo njihova pravila — dodao je.

Najveće grupe formirale su se oko glave i ramena, što su delovi tela koje ova vrsta najčešće napada.