Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji svake godine premine oko 60 hiljada ljudi. Statistika pokazuje da skoro polovina stanovništva na svetu, ima neku vrstu bolesti srca i krvnih sudova. Zašto je ateroskleroza opasna, koji su njeni simptomi i može li se prevenirati, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, objašnjava kardiolog doc. dr Marko Banović.
- Najčešći uzrok smrti su kardiovaskularne bolesti. Nažalost, mi smo kao zemlja u samom vrhu u Evropi po broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova. Devedesetih godina je naglo skočio broj obolelih. Tada je počeo da se događa stres, koji je postao regularan faktor rizika.
Jedna od najčešćih bolesti je ateroskleroza, koja je prema rečima kardiologa dr Marka Banovića, veoma podmukla bolest poput šećera, ali da može da se spreči redovnim analizama krvi.
- Problem sa njom je slično kao sa šećernom bolesti. Nemamo nikakve simptome dok ne zaboli ili dok se ne dok se ne dogodi nešto sa organom, koji ishranjuju bolesni krvni sudovi. Onda je već kasno. To je proces gde se na zidu krvnog suda nakupljaju loše supstance, holesterol, derivati holesterola, masne ćelije, ali i zapaljenske ćelije i drugo. Rezultat toga je da se zid krvnog suda postepeno zadebljava, a samim tim se sužava unutrašnja površina krvnog suda i smanjuje se protok krvi. Sve dok se protok krvi, kritično ne smanji, krvni sud, odnosno organ koji je na kraju tog krvnog suda, ne daje nikakve simptome."
- Da bi se taj zid krvnog suda zadebljao, postoje mnogi faktori rizika, a to su: povišena masnoća i šećer u krvi, gojaznost, loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, stres i genetika. Ono što je nepromenljivo od faktora rizika su pol i godine starosti. Muškarci nešto ranije obolevaju, nego žene, ali na to ne možemo da utičemo. Na sve druge faktore, možemo.
Ateroskleroza spontano, odnosno prirodno počinje da se pojavljuje u našim krvnim sudovima, krajem treće i početkom četvrte decenije života. Kako bismo na vreme prepoznali da postoji, potrebne su kontrole. Počevši od obične laboratorijske analize, nivoa šećera i holesterola u krvi, koji su i glavni pokazatelji početka bolesti. Ukoliko ne postoji porodična anamneza ili neka hronična bolest, muškarci bi sa kontrolama jednom godišnje trebalo da počnu od 35 godine, a žene 10 godina kasnije", kaže doktor i dodaje da prevenciji od ove podmukle bolesti, možemo dosta sami da doprinesemo, promenom životnih navika.
- Prvo i osnovno je da se trudimo da budemo fizički aktivni. Tu se podrazumeva šetnja, brzi hod, plivanje, trčanje. Druga stvar je da vodimo računa o ishrani. Poželjno je da se jede više mediteranske ishrane. To ne znači apsolutno odricanje svega, ali mora da postoji umerenost. Sasvim je dovoljno dva do tri puta nedeljno jesti meso. Strašno je važno da se jede povrće, da se jedu vlaknaste supstance, voće je takođe dobro. Najvažnije je ne preterivati. Čak ni u zdravoj ishrani ne treba preterivati. Važno je napraviti balans, to je za organizam veliki napredak. Kada se udruži sa fizičkom aktivnošću, to doprinosi boljoj kontroli faktora rizika. Ako ne mogu da se kontrolišu ovi faktori rizika, samom promenom životnih navika, onda postoje lekovi, kojima to sve može da se dovede u normalu, naravno uz dogovor sa vašim lekarom - zaključio je dr Marko Banović
