Drevni rimski lekar Celsus, koji je živeo u prvom veku pre nove ere, savetovao je svojim pacijentima da obrate pažnju na kombinaciju različitih vrsta hrane.
Američki nutricionista Herbert Šelton sproveo je istraživanje - koje vrste namirnica najbolje "funkcionišu u paru", kao i koje su veoma loša kombinacije, a pojedinačno su vrlo korisne, kao što je na primer slučaj sa paradajzom i krastavcem. Napravio je sistem kombinovanja namirnica koji je nazvan Šeltonov princip.
Herbert Šelton utvrdio je da postoji namirnica koji se najbolje konzumira uvek samostalno, a to je mleko. Ova namirnica sadrži proteine i masti, što znači da predstavlja lošu kombinaciju sa bilo kojom drugom hranom, osim sa kiselim voćem. Mleko se, ulazeći u kiselu sredinu želuca, zgrušava i, ako u njemu postoji još neka hrana, odmah je obavija, sprečavajući pristup želučanom soku. Odnosno, dok se mleko ne svari, proces varenja bilo kojih drugih proizvoda ne može da započne.
A posebno je opasno uzimati mleko posle mesa. Postoji nekoliko razloga za to. Nutricionista Ljudmila Denisenko navodi da je najgore to što kalcijum u punomasnom mleku sprečava apsorpciju gvožđa iz mesa.
Grupa američkih naučnika je nakon niza studija zaključila da ako istovremeno jedete hranu koja sadrži visok procenat životinjskih proteina (na primer, meso i sir, meso i mleko), rizik od nadražaja gastrointestinalnog trakta se povećava za 74%.
Na primer, sir sadrži puno fosfora, a meso cink. Ako ove supstance uđu u stomak istovremeno, fosfor će ometati potpunu apsorpciju cinka. Često, nakon što jede meso i sir, osoba se nadima, a što je posledica fermentacije u crevima. Isto se dešava ako se meso "opere" mlekom. Američki naučnici takođe ne preporučuju da se puter, pavlaka i jogurt jedu sa mesom.
Mleko posle mesa, omlet sa slaninom, meso i sir - ovo su kombinacije koje naučnici upoređuju sa štetom od pušenja.
