Zašto pričamo u snu? Razlog nije uvek bezazlen, ponekad ukazuje na ovaj poremećaj, dobro je posavetovati se sa lekarom!

Pričanje u snu je

koji fascinira mnoge, ali istovremeno može biti i zabrinjavajući. Ovaj oblik parasomnije, odnosno smetnje u ponašanju za vreme spavanja, naziva se somnilokvija. Karakterističan je po tome što osoba u dubokom snu počinje da priča, a ponekad čak i vrišti ili viče. Dok neki od nas neće ni primetiti da pričaju u snu, drugima to može biti veoma smešno ili čak sramotno iskustvo.

Prema istraživanjima, oko 50 odsto dece u dobi od tri do deset godina priča u snu, dok samo oko 5 odsto odraslih ima ovaj fenomen. Neki mogu pričati svaku noć, dok drugi to rade povremeno. Stručnjaci smatraju da je pričanje u snu nasledno, ali još uvek nije potpuno jasno zašto se javlja.

Adam Rosenberg video urednik iz SAD-a, odlučio je da snimi svoje najbolje "provale" dok je pričao u snu i objavio ih na Jutjubu. Njegovi snimci pokazuju da ljudi u snu često govore o onome šta su proživeli tog dana ili o nečemu što su sanjali. Ponekad su to jasni izrazi koje možemo razumeti, a ponekad i mumlanja koja se teško dešifruju.

Iako se pričanje u snu najčešće javlja u dubokoj fazi sna, može se dogoditi u bilo kojoj fazi spavanja. U većini slučajeva je potpuno bezopasno, ali u retkim situacijama može biti znak poremećaja spavanja ili određenog zdravstvenog stanja. Deca koja imaju noćne more ili strahove često vrište, viču i udaraju se u snu, a teško ih je probuditi iz tog stanja. Takođe, postoji i poremećaj u ponašanju za vreme REM faze sna koji može rezultirati vikanjem i nasilnim ponašanjem, piše Srećna Republika.

 Ako primetite da počinjete da pričate u snu u odraslom dobu, a to je praćeno strahom, vrištanjem ili nasilnim reakcijama, preporučuje se da posetite lekare specijaliste za

. Takođe, ako primetite da vaše dete ima problema sa snom, dobro je porazgovarati sa pedijatrom kako biste saznali više.

Stručnjaci smatraju da je manjak sna jedan od glavnih uzroka pričanja u snu kod odraslih. Zbog toga se preporučuje izbegavanje stresa i osiguravanje dovoljne količine sna kako bi se smanjila mogućnost "noćnih razgovora". Takođe, voditi dnevnik spavanja može biti od pomoći u praćenju ritma uspavljivanja i buđenja, kao i eventualnih spoljnih faktora koji mogu uticati na san, poput konzumiranja kofeina ili alkohola. 

 

Bonus video: