Zimski napitak smanjuje pritisak: Može da se izbori sa stresom i masnom hranom, a uz to je preukusan

Napici od kakaa mogu pomoći u oslobađanju od stresa, a istovremeno neutrališu negativan efekat masne hrane za kojom mnogi od nas posežu kada smo pod stresom.

Ako jedete masnu hranu tokom stresnih perioda, ispijanje kakaa može vam pomoći da se brže oporavite od stresa, pokazuje nova studija, piše Medical News Today.

Iako se u stresnim periodima najčešće okrećemo hrani sa visokim sadržajem masti, konzumiranje kakaa može nam pomoći da se brže oporavimo od fizioloških efekata stresa. To pokazuje nova studija Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Autori studije – koja je objavljena u časopisu Food & Function – prethodno su dokazali da konzumacija masne hrane može negativno uticati na vaskularnu funkciju i smanjiti kortikalnu oksigenaciju tokom stresnih situacija, kao i sprečiti naknadni oporavak organizma.

Shutterstock

Kakao sadrži flavanol, epikatehin, koji opušta sloj endotelnih ćelija krvnih sudova, poboljšava njihovu funkciju i reguliše povišeni krvni pritisak, što je uobičajena reakcija na stres.

Konzumacija napitaka od kakaa povezana je s boljim odgovorom na stres

Za ovu studiju naučnici su angažovali 23 mlade, zdrave osobe, muškarce i žene. Svako je dobio obrok bogat mastima uz napitak od kakaa sa visokim ili niskim sadržajem epikatehina sat i po pre nego što su bili podvrgnuti osmominutnom stres testu.

Njihova vaskularna funkcija procenjena je merenjem dilatacije brahijalne arterije posredovane protokom, što pokazuje koliko se arterija može proširiti kada se poveća protok krvi. Ovo je mereno na početku ispitivanja, a zatim 30 i 90 minuta nakon stresnog zadatka.

Shutterstock

U grupi sa visokim sadržajem epikatehina, 30-minutna dilatacija posredovana protokom bila je niža, ali se već značajno poboljšala nakon 90 minuta, što ukazuje na brži oporavak od efekata stresa.

Merili su se i drugi efekti stresa, uključujući prefrontalnu kortikalnu oksigenaciju, protok krvi u podlaktici, krvni pritisak, kardiovaskularnu aktivnost, prečnik zajedničke karotidne arterije i protok krvi, kao i raspoloženje. U tim merenjima nisu primećene razlike između grupa sa visokim i niskim sadržajem epikatehina.

Zašto masna hrana pogoršava stres?

Iako hrana sa visokim sadržajem masti može biti ukusna i utešna, prethodna istraživanja snažno sugerišu da je, ukoliko osoba želi da se oporavi od negativnih efekata stresa, zapravo najbolje izbegavati takve namirnice. To posebno važi za ljude koji imaju stresne poslove ili koji redovno doživljavaju stres.

„Veoma stresni poslovi mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti do 40% u poređenju sa pojedincima koji nisu izloženi tim stresorima. To je verovatno, makar delimično, posledica stalnih oštećenja vaskularne funkcije izazvanih stresom, koja mogu prerasti u trajna oštećenja“, rekla je koautorka studije, dr Katarina Rendeiro, predavač nauke o ishrani na Univerzitetu u Birmingemu.

Shutterstock

Čeng-Han Čen, MD, sertifikovani interventni kardiolog i direktor Programa za strukturna srčana oboljenja u Medicinskom centru ,,MemorialCare Saddleback" u Kaliforniji, koji nije učestvovao u studiji, naveo je moguće efekte dugotrajnog stresa na osobe koje nemaju vremena da se oporave između stresnih događaja.

Primеtio je da „povišen nivo stresa tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do hroničnog povećanja hormona stresa, upala i krvnog pritiska, što zatim može izazvati kardiovaskularne poremećaje poput hipertenzije, srčanog ili moždanog udara.“

Rendeiro je istakla da i manje smanjenje dilatacije posredovane protokom može biti jednako značajnom povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto flavanoli iz kakaa mogu neutralisati uticaj stresa

Prema dr Katarini Rendeiro, nije potpuno jasno zašto konzumacija masti odlaže oporavak dilatacije posredovane protokom nakon mentalnog stresa, iako postoje dokazi o povišenim nivoima triglicerida i C-reaktivnog proteina u krvi nekoliko sati nakon konzumacije masne hrane. Povišeni nivoi ovih supstanci smanjuju dušikov oksid koji potiče iz endotela, oštećujući njegovu funkciju. Ovo bi mogao biti razlog zbog kojeg kakao pomaže.

Mišel Rutenštajn, preventivna kardiološka dijetetičarka i stručnjakinja za zdravlje srca u ,,EntirelyNourished", koja takođe nije učestvovala u studiji, tvrdi da flavanoli kakaa „mogu pomoći u skraćivanju vremena oporavka od stresa bez obzira na konzumiranje masne hrane, zahvaljujući njihovoj sposobnosti povećanja nivoa dušikovog oksida.“

Shutterstock

Rendeiro je slično primetila da epikatehin u kakau povećava „dostupnost vazodilatatora – dušikovog oksida, za koji je poznato da poboljšava vaskularnu funkciju.“

„Flavanoli“, objašnjava Rutenštajnova, „predstavljaju vrstu flavonoida, grupe biljnih jedinjenja poznatih po svojim antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. Ostali izvori flavanola su zeleni čaj, kora jabuke, bobičasto voće i grožđe.”

Postoje i naznake, rekla je Rendeiro, da „čestice lipoproteina bogate trigliceridima mogu izazvati direktnu povredu vaskularnog zida. S druge strane, konzumacija masti može neizravno izazvati endotelnu disfunkciju povećanjem oksidativnog stresa.”

Kakao, zeleni čaj i bobičasto voće mogu pomoći u borbi protiv stresa

Međutim, naučnici su otkrili da, po svemu sudeći, kakao nema blagotvoran efekat na smanjenje pada oksigenacije mozga izazvanog stresom. „Promene u protoku krvi u mozgu izazvane stresom mogu dovesti do kognitivnih promena, kao što su poteškoće sa koncentracijom, problemi sa pamćenjem, narušeno donošenje odluka ili čak promene raspoloženja“, objasnio je Čen.

Shutterstock

Uprkos tome, nalazi studije o kakau su ohrabrujući. „Dobra vest“, zaključila je Rendeiro, „jeste da, kada ste pod stresom, ako ne možete da odolite masnoj hrani, dodavanjem zdrave hrane bogate flavanolima tom obroku možete umanjiti efekte stresa i kombinovanih masti na vaskularnu funkciju.“

Studija navodi da možete uneti sličnu količinu korisnih flavanola kao u ispitivanju konzumiranjem 5,5 kašika neprerađenog kakaa, 2 šolje zelenog čaja ili 300 grama bobičastog voća.

„Naravno, ne želimo podsticati ljude da jedu masnu hranu kada su pod stresom, ali u situacijama kada se to dogodi, postoji dodatna nutritivna strategija koja može pomoći u ublažavanju tih efekata“, savetovala je dr Katarina Rendeiro, jedna od autorki studije.

 

Bonus video: