U noći između subote i nedelje, 26. oktobra 2025., kazaljke na satu pomeramo jedan sat unazad i prelazimo na zimsko računanje vremena. Tačno u 3:00 ujutro, sat ćemo vratiti na 2:00. Iako mnogi s radošću dočekuju „dodatni sat sna“, lekari upozoravaju da i ovaj jesenji pomak može uticati na zdravlje, naročito kod osoba osetljivih na promene ritma spavanja.
„Pomeranje sata, čak i kada dobijemo jedan sat više, remeti cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat tela. Taj ritam reguliše hormone, metabolizam i san, pa svaka promena – ma koliko mala bila – može da se odrazi na organizam“, objašnjavaju stručnjaci sa Harvard Medical School-a.
Najčešće posledice prelaska na zimsko računanje vremena su poremećaj sna, umor i slabija koncentracija. Telo, kažu lekari, obično treba nekoliko dana da se prilagodi novom ritmu buđenja i spavanja.
Jesen donosi pad energije i raspoloženja
Psiholozi upozoravaju da kod dela ljudi u jesen dolazi do povećanja simptoma depresije i anksioznosti, a manjak dnevnog svetla dodatno pogoršava raspoloženje. Istraživanja pokazuju da se u nedeljama nakon promene vremena beleži i porast depresivnih epizoda.
Pored toga, lekari ističu i povećane kardiovaskularne rizike – promena biološkog ritma može privremeno podići krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo stresa. Prema analizi objavljenoj u časopisu Sleep Medicine Reviews, prelazak sa jednog računanja vremena na drugo može privremeno povećati broj srčanih i moždanih udara, iako su ovi efekti slabiji u jesen nego u proleće.
Umor, nesanica i pad koncentracije
Studije su pokazale da se neposredno posle promene vremena beleži i veći broj saobraćajnih nezgoda, jer su vozači umorniji i manje pažljivi.
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka kako biste lakše prebrodili ovaj period:
Počnite da ranije odlazite na spavanje, već nekoliko dana pre pomeranja sata (svake večeri 10–15 minuta ranije).
Provodite više vremena na dnevnom svetlu, naročito ujutru – sunčeva svetlost pomaže da se vaš unutrašnji sat ponovo uskladi.
Održavajte stalni ritam spavanja i buđenja, čak i vikendom.
Izbegavajte kofein i alkohol u večernjim satima.
Ne koristite telefone i ekrane neposredno pre spavanja.
Redovna fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu takođe pomažu u bržoj prilagodbi.
„Najvažnije je biti dosledan. Telo ima svoj ritam i ne voli nagle promene. Uz malo planiranja, većina ljudi će se prilagoditi u roku od nekoliko dana“, poručuju stručnjaci iz Mayo Clinic-a.
Uz dobru pripremu i zdrave navike, organizam će se brzo vratiti u ravnotežu – bar do proleća, kada nas čeka novi izazov: povratak na letnje računanje vremena.
