U istraživanju objavljenom u časopisu JAMA Oncology, naučnici su identifikovali 27 vrsta bakterija i gljivica u oralnom mikrobiomu koje mogu doprineti razvoju ove bolesti.
Rak pankreasa jedan je od najsmrtonosnijih oblika raka — prema podacima Svetskog fonda za istraživanje raka, u 2022. godini zabeleženo je oko 510.992 novih slučajeva raka pankreasa širom sveta, dok je 467.409 osoba umrlo od ove bolesti, što ga čini šestim vodećim uzrokom smrti povezanih sa rakom na globalnom nivou. U Evropi, rak pankreasa je treći vodeći uzrok smrti od raka, a stopa incidencije (broj novih slučajeva) u zemljama EU kreće se između 16 i 25 slučajeva na 100.000 stanovnika, u zavisnosti od države.
„Trenutno nemamo kvalitetne testove za rano otkrivanje, a mogućnosti lečenja su ograničene — zato je otkrivanje novih, promenljivih faktora rizika izuzetno važno jer nam može pomoći u prevenciji bolesti“, rekla je Džijung An, dr sci., profesorka populacionog zdravlja na ,,NYU Grossman School of Medicine" i zamenica direktora za populacionu nauku u ,,NYU Perlmutter Cancer Center", za Fox News Digital.
Istraživanje
Naučnici su analizirali uzorke pljuvačke 122.000 zdravih odraslih osoba koje su učestvovale u dve velike studije o raku, a zatim ih pratili tokom devet godina. Uporedili su oralni mikrobiom 445 osoba koje su razvile rak pankreasa sa mikrobiomom 445 nasumično odabranih učesnika bez raka. U obzir su uzeti faktori poput medicinske istorije, pušenja, rase i starosti, navode autori studije. Identifikovali su 24 vrste bakterija i gljivica koje su bile povezane sa povećanim ili smanjenim rizikom od bolesti, kao i tri dodatne vrste bakterija koje su već poznate po povezanosti sa parodontalnim bolestima i rakom pankreasa. Ukupno, prisustvo tih mikroba bilo je povezano sa više od tri puta većim rizikom od razvoja raka pankreasa.
Shutterstock
„Ukupni efekat ovih 27 mikroorganizama saželi smo stvaranjem indeksa rizika koji kombinuje veličinu efekta i učestalost svake vrste“, objasnila je Anova. „Korišćenjem tog pristupa, otkrili smo da osobe sa višim indeksom rizika imaju 3,5 puta veći rizik od razvoja raka pankreasa.“
Veza između lošeg oralnog zdravlja i raka pankreasa već je ranije primećena, ali se do sada nije znalo koje tačno vrste bakterija mogu biti uzročnici.
„Profilisanje oralnog mikrobioma moglo bi poslužiti kao neinvazivni biomarker za identifikaciju osoba sa povišenim rizikom, koje bi mogle imati koristi od pojačanog nadzora, što je posebno važno imajući u vidu nedostatak efikasnih metoda za rano otkrivanje raka pankreasa“, dodala je Anova.
Oralna higijena
Ovi rezultati dodatno naglašavaju značaj redovne oralne higijene koja uključuje redovno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i redovne stomatološke preglede.
„To je faktor rizika koji se može menjati, što znači da imamo priliku da utičemo na prevenciju raka pankreasa“, rekla je Anova.
Shutterstock
„Takođe je u skladu sa porukama javnog zdravlja, poput izveštaja američkog hirurga opšte prakse, koji ističe da oralno zdravlje ima važan uticaj na celokupno zdravlje organizma.“
Florensija Makalister, dr med., profesorka gastrointestinalne onkologije u Centru za rak MD Anderson na Univerzitetu u Teksasu, već neko vreme prati mikroorganizme u usnoj duplji i u uzorcima stolice.
„U budućnosti bi karakterizacija i modulacija mikroba mogla biti važan deo personalizovane prevencije raka“, rekla je Makalisterova, koja nije učestvovala u studiji.
Mikrobi i rak
Ipak, potrebno je dodatno istražiti da li mikrobi zaista igraju ulogu u razvoju raka, ili su u pitanju drugi uzroci, poput genetike ili imunosupresije, upozorili su lekari.
Dr Purnima Kumar, rukovoditeljka odeljenja za parodontologiju i oralnu medicinu na Stomatološkom fakultetu Univerziteta Mičigen, takođe potvrđuje povezanost oralnog zdravlja sa bolestima u ostatku tela.
„Ne možemo odvojiti usnu duplju i oralne bolesti od bolesti koje se javljaju na drugim mestima u telu“, rekla je Kumarova, koja je i portparolka Američkog stomatološkog udruženja (nije učestvovala u studiji).
Shutterstock
Za očuvanje zdravog oralnog mikrobioma, stomatolog preporučuje redovno pranje zuba i čišćenje zubnim koncem, kao i dosledne stomatološke preglede.
Na oralno zdravlje utiču i prehrambene navike i stil života, što uključuje i konzumaciju alkohola, pušenje i korišćenje e-cigareta, dodaje Kumarova.
Autori studije napominju da postoje određena ograničenja — istraživanje je pokazalo samo korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu između oralnih mikroba i rizika od raka pankreasa.
U sledećoj fazi, tim planira da istraži da li virusi u ustima utiču na razvoj raka i da li mikrobiom ima ulogu u ishodima preživljavanja.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
