Otkriveno zašto je Marija živela 117 godina! Naučnici analizirali najstariju ženu sveta, evo u čemu je njena tajna

Detaljna zdravstvena analiza Marije Branjas, jedne od najstarijih osoba na svetu, sugeriše da je jedan od razloga zašto je doživela 117 godina taj što je imala izuzetno mlad genom. Neke od njenih retkih genetskih varijanti povezane su sa dugovečnošću, snažnom imunološkom funkcijom, kao i zdravim srcem i mozgom.

Naučnici iz Španije sada koriste ove nalaze da bi „pružili novi uvid u biologiju ljudskog starenja“, predlažući biomarkere za zdravo starenje i potencijalne strategije za produženje životnog veka. Rezultati studije, objavljeni u časopisu „Cell Reports Medicine“, zasnovani su na uzorcima krvi, pljuvačke, urina i stolice koje je Branjas dobrovoljno dala pre  smrti 2024. godine, kada je bila najstarija živa osoba na svetu.

Prema timu sa Instituta za istraživanje leukemije „Josep Carreras“ u Barseloni, Marija je imala ćelije koje su se „ponašale“ kao da su znatno mlađe od njene hronološke dobi. Doživela je preko 30 godina više od prosečnog životnog veka žena u svojoj domovini, Kataloniji, piše „Science Alert“.

Telomeri – prevara ili ključ?

U poznim godinama, Marija Branjas je imala generalno dobro zdravlje, sa odličnim kardiovaskularnim stanjem i veoma niskim nivoima upale. Imunološki sistem i crevni mikrobiom pokazivali su obrasce tipične za znatno mlađe ljude. Imala je izuzetno nizak „loš“ holesterol i trigliceride, a vrlo visok nivo „dobrog“ holesterola.

Shutterstock

 

Zanimljivo je da su naučnici otkrili ogromnu eroziju njenih telomera – zaštitnih „kapica“ na krajevima hromozoma. Iako se kraći telomeri obično povezuju s većim rizikom od smrti, nova istraživanja sugerišu da kod superstogodišnjaka telomeri možda i nisu pouzdan marker starenja. Zapravo, veoma kratki telomeri su joj možda čak i pomagali. Naučnici pretpostavljaju da je kraći životni vek ćelija mogao sprečiti razvoj raka.

Genetika + stil života = eliksir mladosti

Branjas je živela mentalno, društveno i fizički aktivno, ali imala je i „genetsku sreću“. Iako se veruje da je mediteranska ishrana bogata jogurtom igrala neku ulogu, njena ekstremna dugovečnost verovatno je rezultat kombinacije brojnih genetskih i spoljašnjih faktora.

Naučnici su istakli: „Slika koja proističe iz ove studije, iako se zasniva samo na jednoj izuzetnoj osobi, pokazuje da ekstremna starost i loše zdravlje nisu nužno povezani.“ Naravno, studija jedne osobe ne može dati univerzalne odgovore, ali pomaže u oblikovanju novih pravaca istraživanja. Veće studije su već identifikovale jedinstvene biomarkere kod osoba koje se uspešno odupiru bolestima i stare sporije od proseka.

Stogodišnjaci su najbrže rastuća demografska grupa na svetu, ali samo 1 od 10 koji doživi 100 godina – poživi još jednu deceniju. Marija Branjas je dala istraživačima retku šansu da prouče šta sve može da omogući ekstremno dug ljudski život.

Video: