Naučnici su otkrili zapanjujuće visoke nivoe uobičajenog virusa u mozgu ljudi sa Parkinsonovom bolešću, što ukazuje na potencijalni uzrok ovog neurološkog poremećaja.
Istraživači sa centra ,,Northwestern Medicine" analizirali su mozgove ljudi koji su imali Parkinsonovu bolest i onih koji je nisu imali. Pronašli su ostatke humanog pegavirusa (HPgV) u polovini svih mozgova osoba sa Parkinsonovom bolešću, dok ga nije bilo ni u jednom mozgu ljudi bez ove degenerativne bolesti. Pacijenti sa virusom imali su različite imunološke odgovore i uznapredovale promene na mozgu, na koje su dodatno uticale genetske mutacije.
Parkinsonova bolest se vremenom pogoršava, postepeno degradirajući deo mozga koji proizvodi dopamin, hemikaliju ključnu za kontrolu pokreta, što izaziva tremor, ukočenost i padove. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću kod kojih je pronađen virus u mozgu pokazali su uznapredovalo oštećenje moždanog tkiva. Ćelije kod onih koji su imali virus u krvi takođe su imale problema sa proizvodnjom energije i eliminacijom oštećenih delova.
Prenošenje
HPgV se prenosi krvlju i blizak je rođak virusa hepatitisa C. Međutim, za razliku od hepatitisa C, ranije se smatralo da HPgV ne izaziva nikakve bolesti i da „miruje“ u organizmu. HPgV je česta, asimptomatska infekcija za koju se ranije nije znalo da može da inficira mozak. Ipak, najnovije istraživanje osporava tu pretpostavku, sugerišući da virus može igrati ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti. Studije pokazuju da je oko 750 miliona ljudi širom sveta zaraženo ovim virusom.
Shutterstock
„Ova otkrića sugerišu da virus, za koji se smatralo da je bezopasan, može imati značajne efekte u kontekstu Parkinsonove bolesti. Može uticati na razvoj bolesti, naročito kod osoba sa određenom genetskom predispozicijom“, rekao je za Daily Mail dr Igor Koralnik, šef odeljenja za neuroinfektivne bolesti i globalnu neurologiju u Northwestern Medicine.
Uzrok
Tačan uzrok Parkinsonove bolesti još uvek nije poznat. Prema procenama, globalno pogađa više od 10 miliona ljudi, a izaziva i probleme sa hodom i kognitivne smetnje. Naučnici već godinama istražuju moguće uzroke bolesti, uključujući i viruse.
Shutterstock
Kada mozak otkrije prisustvo virusa, dolazi do upale kao odbrambenog mehanizma. Iako je njen cilj borba protiv infekcije, hronična ili preterana upala može slučajno oštetiti ili uništiti osetljive moždane ćelije, uključujući neurone koji proizvode dopamin, čije propadanje je karakteristično za Parkinsonovu bolest.
Za analizu krvi, istraživači su koristili uzorke od preko 1000 učesnika Inicijative za markere progresije Parkinsonove bolesti (PPMI), velike studije koju je pokrenula Fondacija Majkla Dž. Foksa s ciljem da ubrza istraživanje i pronalaženje tretmana. Naučnici su analizirali moždano tkivo 24 preminule osobe. Deset njih imalo je Parkinsonovu bolest u trenutku smrti, dok 14 nije. Virus je otkriven u polovini mozgova obolelih od Parkinsonove bolesti, a ni u jednom iz kontrolne grupe.
Mutacija
Kod pacijenata sa specifičnom mutacijom gena povezanom s Parkinsonovom bolešću, LRRK2, imuni sistem je reagovao agresivnije na virus u poređenju sa pacijentima koji nisu imali tu genetsku mutaciju. Mutacija tog gena preoblikovala je imuni odgovor mozga kada je virus bio prisutan u krvi, što je dovelo do disfunkcionalne i štetne upalne reakcije koja se ne bi dogodila da je osoba imala samo virus ili samo mutaciju, ali ne oba faktora istovremeno.
Shutterstock
Nastala upala u mozgu dovela je do oštećenja koje je doprinelo razvoju Parkinsonove bolesti. Ta upala oštećuje i uništava neurone, naročito ćelije koje proizvode dopamin u delu mozga poznatom kao substantia nigra, što je karakteristično za Parkinsonovu bolest.
„Iznenadili smo se kada smo virus pronašli u mozgu pacijenata sa Parkinsonovom bolešću u tako visokim nivoima, a ne i u kontrolnoj grupi“, rekao je dr Koralnik. „Još više nas je iznenadilo kako je imuni sistem reagovao različito u zavisnosti od genetike osobe. To sugeriše da bi virus mogao biti faktor iz okoline koji utiče na organizam na načine koje ranije nismo razumeli.“
Virus
Istraživači su takođe otkrili virus u cerebrospinalnoj tečnosti pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, ali ne i kod onih bez neuroloških poremećaja. Pacijenti koji su imali virus u moždanom tkivu pokazivali su i veće nakupljanje toksičnog tau proteina, kao i abnormalne nivoe ključnih moždanih proteina, što ukazuje na veoma uznapredovalu bolest.
Shutterstock
Tau je protein koji normalno pomaže u stabilizaciji mikrotubula – unutrašnje ,,skeletne" strukture moždanih ćelija. Kada se taj protein ošteti i nepravilno savije, to je opšti znak da ćelija otkazuje. Pronalazak povećanog nivoa tau proteina kod ovih pacijenata snažan je pokazatelj da je virus povezan sa širim oštećenjem i disfunkcijom moždanih ćelija, a ne samo sa specifičnim gubitkom dopaminskih neurona koji je tipičan za Parkinsonovu bolest.
Lečenje
Mogućnosti lečenja Parkinsonove bolesti su ograničene. Terapije uglavnom pružaju simptomatsko olakšanje upravljanjem motoričkim simptomima, ali ne mogu izlečiti niti usporiti napredovanje bolesti. Levodopa (L-Dopa) je zlatni standard i najefikasniji tretman. Mozak pretvara L-Dopu u dopamin, čime se direktno nadoknađuje hemikalija čiji nedostatak uzrokuje probleme sa kontrolom pokreta.
Shutterstock
„Planiramo detaljnije istražiti kako geni poput LRRK2 utiču na odgovor organizma na druge virusne infekcije, kako bismo otkrili da li je u pitanju poseban efekat HPgV-a ili šira reakcija na viruse. Jedno od velikih pitanja na koja još nemamo odgovor jeste koliko često virus ulazi u mozak kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, ali i kod onih bez nje. Takođe želimo razumeti kako virusi i geni međusobno deluju – što bi moglo pomoći u otkrivanju samog pokretanja Parkinsonove bolesti i usmeravanju budućih terapija“, dodao je dr Koralnik.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
