Broj osoba koje dožive stotu kontinuirano raste i predstavljaju najbrže rastuću demografsku grupu na globalnom nivou, s približnim udvostručenjem njihove populacije na svakih deset godina od 1970-ih.
Pitanje faktora koji određuju dugovečnost i kvalitet života predmet je naučnih istraživanja već hiljadama godina, no razumevanje ove kompleksne problematike zahteva detaljnu analizu složenih interakcija između genetskih predispozicija i faktora životnog stila, piše Science Alert.
Faktori povezani s dugovečnošću
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu GeroScience otkrilo je da osobe starije od 90 godina, posebno one koje su doživele 100 godina, imaju specifične obrasce u vrednostima određenih biomarkera.
Najvažniji među njima su vrednosti glukoze (šećera u krvi), kreatinina (pokazatelja funkcije bubrega) i mokraćne kiseline (koja je povezana s upalnim procesima u telu). Ovi biomarkeri mogu pružiti važne informacije o tome šta razlikuje dugovečne osobe od drugih.
Shutterstock
Studija se bazira na opsežnoj dugotrajnoj analizi podataka prikupljenih od 44.000 Šveđana starosti između 64 i 99 godina, koje su naučnici pratili tokom perioda do 35 godina.
Među njima je 1.224 ispitanika (2,7 odsto), koji su doživeli stotu godinu života, a među stogodišnjacima je čak 85 odsto žena. Ovi podaci omogućuju uvid u faktore povezane s dugovečnošću i razlikama između polova u toj starosnoj grupi.
Tokom istraživanja sprovedena je analiza dvanaest biomarkera koji se povezuju s upalnim procesima, metaboličkim funkcijama, funkcijom jetre i bubrega, nutritivnim statusom i prisutnošću anemije.
Među ispitivanim parametrima ističu se mokraćna kiselina (marker sistemske upale), glukoza, kreatinin (pokazatelj bubrežne funkcije), ukupni holesterol, gvožđe, ukupni kapacitet vezivanja gvožđa (TIBC), jetreni enzimi – aspartat aminotransferaza (AST), alanin aminotransferaza (ALT), gama-glutamil transferaza (GGT), alkalna fosfataza (ALP) i laktat dehidrogenaza (LD) – i albumin, koji odražava nutritivni i opšti metabolički status organizma.
Shutterstock
Razlike u vrednostima biomarkera
Rezultati istraživanja pokazuju da su niže vrednosti ukupnog holesterola i gvožđa povezane s manjim izgledima da osoba doživi sto godina, dok su povišene vrednosti glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i jetrenih enzima poput AST-a, GGT-a, ALP-a i LD-a takođe povezane s manjom šansom za doživljavanje duboke starosti.
Primera radi, među osobama s najnižim vrednostima mokraćne kiseline, stotu je doživelo 4 odsto njih, dok je u grupi s najvišim vrednostima tog pokazatelja taj udeo iznosio samo 1,5 odsto. Ova analiza pokazuje da zdrav metabolizam i uravnotežena ishrana mogu igrati važnu ulogu u tome hoće li osoba doživeti stotu.
Shutterstock
Iako su razlike u vrednostima biomarkera među ispitanicima relativno male, rezultati istraživanja ukazuju na moguću povezanost metaboličkog zdravlja i nutritivnog statusa s izuzetno dugim životnim vekom. Posebno je značajna činjenica da se povoljne vrednosti tih biomarkera mogu uočiti i decenijama pre navršene stote godine, što upućuje na dugoročan uticaj genetskih predispozicija i životnih navika na zdravlje i dugovečnost.
Iako studija ne precizira koje su konkretne životne navike — poput ishrane, fizičke aktivnosti ili genetskih faktora — odgovorne za održavanje tih povoljnih biomarkera, stručnjaci naglašavaju važnost redovnog praćenja vrednosti glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i funkcije jetre i bubrega kao deo preventivne medicinske prakse u starijem uzrastu.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
