Krvni pritisak se menja s godinama, i zato je važno da s vremena na vreme stanete, izmerite i vidite – da li vam je sve kako treba?
Zašto je ovo važno?
Visok pritisak ne boli, ali može da napravi veliku štetu. Ljudi često ne znaju da im pritisak „skače“, dok ne osete posledice – glavobolje, nesanica, nervoza, malaksalost, a u ozbiljnijim slučajevima i srčani udar ili moždani šlog.
Najčešći krivci su nezdrava ishrana, previše soli, masna hrana, alkohol, gojaznost i – stres.
Koji je pritisak normalan za vaš uzrast?
Mnogi misle da je „idealnih“ 120/80 mera za sve – ali nije baš tako. Kako starimo, normalne vrednosti se pomeraju. Zato je važno da znate šta je za vaš uzrast u redu, a šta je crveni alarm.
Približne vrednosti normalnog krvnog pritiska po godinama
(sistolični = gornji pritisak / dijastolični = donji)
Uzrast Normalan pritisak
15 – 19 godina 117 / 77 mmHg
20 – 24 godine 120 / 79 mmHg
25 – 29 godina 121 / 80 mmHg
30 – 34 godine 122 / 81 mmHg
35 – 39 godina 123 / 82 mmHg
40 – 44 godine 125 / 83 mmHg
45 – 49 godina 127 / 84 mmHg
50 – 54 godine 129 / 85 mmHg
55 – 59 godina 131 / 86 mmHg
60 i više 134 / 87 mmHg
(Napomena: Individualna odstupanja su moguća, ali o većim razlikama obavezno se posavetujte sa lekarom.)
Kako da sačuvate dobar pritisak?
Jedite manje slano – idealno je do 5 grama soli dnevno
Krenite u laganu šetnju svaki dan – i 30 minuta pravi razliku
Jedite više povrća, voća i manje masne hrane
Izbacite cigarete i smanjite alkohol
Spavajte dovoljno i ne zamarajte se sitnicama
Ne čekajte da bude kasno
Mnogi saznaju da imaju problem s pritiskom tek kad im se nešto dogodi. Nemojte biti jedan od njih. Kupite aparat za merenje pritiska, merenje traje minut, a može vam spasiti život.
Ako vam je pritisak duže vremena viši ili niži od normalnog – ne lečite se na svoju ruku. Idite kod lekara i proverite šta se dešava.
