Novo istraživanje objavljeno 2022. godine sugeriše iznenađujuću povezanost između krvne grupe i rizika od moždanog udara, pri čemu osobe s određenom varijantom krvne grupe A imaju veće izglede za moždani udar pre 60. godine života.
Ovo otkriće dodatno produbljuje naše razumevanje uticaja genetskog nasleđa na zdravlje. Krvne grupe A, B, AB i 0 određene su hemijskim markerima – antigenima – koji se nalaze na površini crvenih krvnih zrnaca. I unutar glavnih krvnih grupa postoje suptilne genetske razlike, uzrokovane mutacijama u genima koji ih određuju.
Naučnici su analizirali podatke iz 48 genetskih studija, koje su uključivale oko 17.000 pacijenata koji su pretrpeli moždani udar i skoro 600.000 osoba koje ga nisu imale. Svi ispitanici bili su u dobi između 18 i 59 godina.
Rezultati su pokazali jasnu vezu između gena odgovornog za podgrupu A1 i moždanog udara u mlađoj dobi. Genomsko pretraživanje otkrilo je dve lokacije koje su snažno povezane s ranim rizikom od moždanog udara, jedna od njih podudara se s regijom gde se nalaze geni za krvne grupe.
Shutterstock
Dodatna analiza pokazala je da osobe s varijantom gena za krvnu grupu A imaju 16 odsto veći rizik od moždanog udara pre 60. godine u odnosu na ostale krvne grupe. Nasuprot tome, osobe s genetskom varijantom za krvnu grupu O1 imale su 12 odsto manji rizik.
Uprkos tome, naučnici ističu kako je taj dodatni rizik kod osoba s krvnom grupom A mali te ne postoji potreba za dodatnim lekarskim nadzorom ili preventivnim testiranjem.
- Još uvek ne znamo zašto bi krvna grupa A nosila viši rizik. No verovatno ima veze s faktorima zgrušavanja krvi, poput trombocita, ćelija koje oblažu krvne sudove i drugih proteina u cirkulaciji koji učestvuju u stvaranju krvnih ugrušaka - rekao je vodeći autor studije, vaskularni neurolog Stiven Kitner s Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend.
Iako ovo otkriće na prvu može zvučati alarmantno, važno ga je staviti u širi kontekst. U SAD-u godišnje moždani udar doživi oko 800.000 ljudi, a većina tih slučajeva – oko tri četvrtine – događa se osobama starijima od 65 godina. Rizik se udvostručuje nakon 55. godine.
Takođe, valja napomenuti kako su ispitanici studije živeli u Severnoj Americi, Evropi, Japanu, Pakistanu i Australiji, a osobe neevropskog porekla činile su tek 35 odsto uzorka. Buduće studije s raznolikijom populacijom mogle bi dodatno razjasniti značenje rezultata.
- Jasno je da su nam potrebna dodatna istraživanja kako bismo razumeli mehanizme koji stoje iza povećanog rizika - rekao je Kitner.
Shutterstock
Još jedno važno otkriće studije došlo je iz poređenja osoba koje su pretrpele moždani udar pre 60. godine s onima koje su ga imale nakon 60.
Za to su naučnici koristili podatke oko 9.300 osoba starijih od 60 koje su imale moždani udar i 25.000 kontrolnih osoba iste dobi koje ga nisu imale.
Otkrili su da povezanost između krvne grupe A i rizika od moždanog udara gubi značaj kod osoba starijih od 60 godina. To sugeriše da moždani udari u mlađoj dobi imaju drugačije uzroke od onih u starijoj dobi.
Kod mlađih ljudi manja je verovatnoća da su uzrokovani aterosklerozom (nakupljanjem masnih naslaga u arterijama), a veća da su posledica faktora povezanih sa zgrušavanjem krvi.
Studija je takođe pokazala da osobe s krvnom grupom B, nezavisno od starosti, imaju oko 11 odsto veći rizik od moždanog udara u odnosu na kontrolnu grupu.
Prethodna istraživanja već su sugerisala da je genetska regija koja određuje krvnu grupu – tzv. ABO lokus – povezana s kalcifikacijom koronarnih arterija, što može dovesti do smanjenog protoka krvi i srčanog udara.
Takođe, geni za krvne grupe A i B povezani su s nešto višim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka u venama, poznatima kao venska tromboza, piše msn.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
