Kako navode, prekomeran unos ovog vitamina može biti štetan, a slučajevi hipervitaminoze D su u porastu i povezani su sa brojnim, često ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Najugroženije su žene, deca i osobe koje već imaju određene zdravstvene tegobe. Povod za upozorenje bio je slučaj sredovečnog muškarca koji je prvo potražio pomoć kod izabranog lekara, a zatim završio u bolnici. Žalio se na povraćanje, mučninu, bol u grudima, grčeve u nogama, zujanje u ušima, suva usta, pojačanu žeđ, dijareju i gubitak telesne težine.

Simptomi su trajali tri meseca i pojavili su se nakon što je počeo da posećuje nutricionistu koji mu je preporučio dodatke ishrani. Muškarac je ranije imao ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući tuberkulozu, tumor unutrašnjeg uha zbog kojeg je ostao gluv na jedno uvo, nakupljanje tečnosti u mozgu, bakterijski meningitis i hronični sinusitis.

Uzimanje suplemenata obuhvatalo je više od 20 preparata dnevno koji su sadržali čak 80 puta veću količinu vitamina D od preporučene. Svakodnevno je unosio oko 50.000 miligrama vitamina D, dok je preporučena doza svega 600 miligrama. Ova kombinacija suplemenata uključivala je i prevelike količine vitamina B9 i omega-3 masnih kiselina, zajedno sa drugim vitaminima, mineralima, nutrijentima i probioticima.

Iako je prestao da uzima suplemente kada su se simptomi pojavili, tegobe nisu nestale. Analize krvi pokazale su da ima čak sedam puta viši nivo vitamina D od potrebnog za očuvanje zdravlja, kao i izrazito povišen nivo kalcijuma i blago povišen nivo magnezijuma.

Bubrezi mu nisu pravilno funkcionisali, ali snimanja su isključila postojanje karcinoma. U bolnici je proveo osam dana, gde je primao infuzije kako bi se organizam očistio od viška suplemenata. Takođe su mu dati lekovi koji se inače koriste za jačanje kostiju i snižavanje nivoa kalcijuma u krvi.

Dva meseca nakon otpusta iz bolnice, nivo kalcijuma se vratio u normalu, ali je količina vitamina D u organizmu i dalje bila povišena. Zdravi nivoi vitamina D mogu se dobiti putem sunčeve svetlosti, masne ribe i divljih pečuraka. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije (NHS) savetuje uzimanje preporučene doze vitamina D, naročito tokom jeseni i zime kada je izlaganje suncu ograničeno.

NHS preporučuje da sve osobe starije od godinu dana razmotre uzimanje dnevne doze od 10 mikrograma, odnosno 400 internacionalnih jedinica vitamina D, u periodu od oktobra do marta.

Istraživači navode da je na globalnom nivou primetan rast hipervitaminoze D, kliničkog stanja koje karakteriše povišen nivo vitamina D3 u krvi, a simptomi mogu trajati i nekoliko nedelja.

Lista simptoma je veoma duga i uključuje pospanost, konfuziju, apatiju, psihozu, depresiju, stupor, komu, gubitak apetita, bol u grudima, povraćanje, zatvor, čir na želucu, pankreatitis, povišen krvni pritisak, poremećaje srčanog ritma i oštećenje bubrega. Zabeleženi su i slučajevi zapaljenskih bolesti očiju, ukočenosti zglobova, kao i gubitka sluha i gluvoće.

Iako je ovo stanje relativno retko, stručnjaci naglašavaju da je važno imati na umu da je moguće predozirati se vitaminom D. Kako ističu, ovaj slučaj dodatno ukazuje na potencijalnu toksičnost suplemenata koji se često smatraju bezbednim - sve dok se ne uzimaju u prevelikim količinama ili u rizičnim kombinacijama.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu BMJ Case Reports.