Međutim, stručnjaci upozoravaju da je veza između niskih temperatura i respiratornih simptoma poput kašlja i curenja nosa mnogo složenija. Iako se čini logičnim povezati ih, naučna istraživanja otkrivaju kompleksne uzroke sezonskih oboljenja, piše The Guardian.

Virusi su primarni uzročnici

"Prehlade su češće zimi, ali gotovo sigurno radi se o korelaciji, a ne uzročnosti", rekao je Džon Tregoning, profesor imunologije vakcina na Imperial College Londonu. Lekari se slažu da prehlade uzrokuju virusi, dok niska spoljašnja temperatura sama po sebi nije uzročnik bolesti. 

Najčešći uzročnici su rinovirusi, odgovorni za približno polovinu svih prehlada i sličnih respiratornih infekcija. Ovi mikroorganizmi šire se kapljičnim putem – kašljanjem i kijanjem – ili dodirom kontaminiranih površina. Stoga se postavlja pitanje zašto je aktivnost tih virusa izraženija tokom zimskih meseci. Odgovor leži u kombinaciji ljudskog ponašanja i fizioloških reakcija organizma na hladnoću.

Tokom hladnijih meseci ljudi provode više vremena u zatvorenim i slabije prozračenim prostorima. Boravak u kancelarijama, školama ili javnom prevozu, u neposrednoj blizini drugih ljudi, olakšava prenos virusa. Podaci prikupljeni tokom pandemije COVID-19 to jasno potvrđuju: incidencija mnogih drugih virusnih bolesti značajno se smanjila tokom perioda ograničenog kretanja zbog smanjenog bliskog kontakta među ljudima. Zabeležen je čak i nestanak jednog soja gripa usled prekida lanca prenosa.

Uticaj hladnoće na imunološki sistem

Iako niska temperatura sama po sebi ne izaziva bolest, može smanjiti sposobnost tela da se brani od bolesti, čime raste rizik od infekcija. Hladan i suv vazduh, karakterističan za zimski period, ima nekoliko negativnih učinaka na primarnu odbrambenu barijeru organizma: gornje disajne puteve. Udisanje takvog vazduha može uzrokovati sužavanje krvnih sudova u nosu i grlu, čime se smanjuje dotok belih krvnih zrnaca, koji su ključni za imunološki odgovor.

Nedavna istraživanja pokazala su da pad temperature nosnog tkiva za samo pet stepeni Celzijusa može smanjiti njegovu lokalnu otpornost na infekcije. Dodatno, suvi zimski vazduh, čiji se učinak često pogoršava grejanjem u zatvorenim prostorima, isušuje sluznicu nosa. Ta sluznica, zajedno s finim dlačicama (cilijama), ima funkciju zadržavanja i uklanjanja virusa pre nego što dospeju u organizam. Kada je sluznica suva i nadražena, na njoj mogu nastati mikropukotine koje virusima olakšavaju ulazak u telo.

Dodatni faktor je i smanjeni nivo vitamina D. Zbog manje izloženosti sunčevoj svetlosti tokom zime, nivo ovog vitamina, koji ima ključnu ulogu u održavanju zdravog imuniteta, često su niže, što dodatno povećava osetljivost na infekcije.

Ključ prevencije nije u izbegavanju hladnoće, već u primeni higijenskih mera poput redovnog pranja ruku, prozračivanja prostorija te jačanju opšte otpornosti organizma.

Video: