Ova vrsta raka odnosi najviše života u Srbiji: Dr Mijalković savetuje kako da se zaštitite jednim jednostavnim potezom

Rak debelog creva je treći vodeći uzrok obolevanja, iza raka pluća i raka dojke. Treći je najčešći karcinom kod muškaraca i drugi vodeći maligni tumor kod žena. Ovaj karcinom je vodeći uzrok umiranja oba pola u Srbiji.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, oko 4.500 ljudi godišnje oboli, a 2.100 umre od raka debelog creva. Doktor Nenad Mijalković gostovao je u "Uranku" na K1 Televiziji i tim povodom apelovao na ljude da budu odgovorni prema svom zdravlju.

Rano otkrivanja polipa i njegovo uklanjanje spašava svakog čoveka od karcinoma debelog creva.

"Ipak, sve vreme smo održavali pacijente i davali smo hemioterapiju. Imamo taj nalet, svake nedelje imamo po 50 novih prikaza i to ne samo kada je debelo crevo u pitanju. Većina ima rak debelog creva, više od 60%, ali tu je i pankreas, i želudac, i jetra. Ogromna je cifra zato što imamo jako visoku smrtnost", objasnio je dr Mijalković i dodao:

"Učestalost bolesti karcinoma debelog creva je zapravo ista u svim zemljama Evrope, ali smrtnost je veća kod nas. Mađari i mi delimo to prvo mesto, a to je zbog više faktora. Prvi je taj što ljudi ne idu na skrining. Skrining, realno, nije organizovan, ne postoji. Pokušavalo se sa raznim projektima, ali to je jako skupa stvar. Svakome morate posle 50. godine da uradite kolonoskopiju, što nije ni malo naivno. To košta, Slovenija je uradila svim pacijentima, Češka, kao i neke zemlje, a mi jednostavno ne možemo. Posebno zbog korone", istakao je doktor.

Ključ je u otkrivanju polipa

"Ko napuni 50 godina, treba sam da zna da treba da uradi kolonoskopiju. Ako nema ništa, biće miran narednih pet godina, a ako ima neki polip, skinuće se i biće spašen od karcinoma debelog creva. Polip je uvek alarm za problem. Od polipa većinom nastaje karcinom prvog stepena, drugog i trećeg, a ako skinete polip, vi ste tog čoveka izlečili. Zato je skrining jako dobar, najbolja stvar za prevenciju", objasnio je doktor.

Polip može stajati i po nekoliko godina, a tek onda se pretvoriti u karcinom.

"Polip raste pola santimetra za godinu dana. Možete ga imati 3, 4 godine, on sporo raste. To znači da imate mnogo vremena da ga uočite i skinete, sve dok on ne pređe u karcinom, a to nije tako brz proces. Važno je da vam ništa neće ukazati da imate polip. Samo veliki polipi mogu da prokrvare. Šuljevi su duga priča, ali svi imaju krvarenje šuljeva i onda misle da ne treba da rade kolonoskopiju jer je "to sigurno od šuljeva". Baš naprotiv, ako imate šuljeve i pojavi se krv, morate da proverite da li imate neki polip, jer iza toga se uvek krije nešto drugo", objasnio je doktor.

Češće obolevaju muškarci, ali sada sve češće obolevaju i žene i mladi. Kod mladih se obično radi o naslednoj formi, ističe dr Mijalković.

"Svi misle da je kolonoskopija neprijatna, a nije neprijatna uopšte. Ja sam je radio 'na živo' što se kaže. Bez anestezije. Treba da vam uradi neko ko zna da vam radi, to je samo jedna sekunda bola. U blagoj uspavanosti nećete osetiti nikakav bol. Preporuka je da se urade tumor markeri, to svako može da uradi jednom godišnje. Skener je dobra stvar takođe", istakao je doktor.