Lopata čuva mozak i u starosti: Ne zahteva vežbanje, a donosi neverovatne rezultate

Mnogi rešavaju ukrštene reči ili uče strani jezik kako bi održali mozak aktivnim. Međutim, jedno istraživanje otkriva još jednu efikasnu metodu – i ne, ne zahteva nikakav fizički trening. Naime, studija Univerziteta u Edinburgu pokazala je da vrtlarenje može značajno poboljšati kognitivne funkcije u kasnijem životnom dobu.

Istraživači su pratili rezultate testova inteligencije koje su stanovnici Edinburga polagali sa 11 godina, a zatim ponovo sa 79 godina, prenosi Daily Mail. Prema saopštenju nakon studije, testovi su zahtevali „verbalno rezonovanje, prostornu sposobnost i numeričku analizu“.

Rezultati su pokazali da su oni koji su se bavili baštovanstvom imali bolju očuvanost kognitivnih sposobnosti u poređenju sa onima koji se ovim hobijem nisu bavili ili su to činili retko. Iako istraživanje ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, uzeti su u obzir socioekonomski status učesnika, obrazovanje, zdravlje, nivo fizičke aktivnosti i rezultati postignuti u detinjstvu.

„Bavljenje baštovanstvom, učenje o biljkama i generalno održavanje vrta uključuje složene kognitivne procese poput pamćenja i izvršnih funkcija“, rekla je autorka studije Džejni Korli. „U skladu s teorijom 'koristi ili izgubi', veće angažovanje u bašti može biti direktno povezano s manjim rizikom od kognitivnog propadanja“, tvrdi Korli.

Ovakav zaključak ima smisla kada razmislimo o tome kakav tip ljudi se bavi baštovanstvom. Baštovanstvo je aktivnost koja mnogima pomaže u smanjenju stresa, a poznato je da hronični stres povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, prema klinici Mayo.

Osim toga, baštovanstvo često konzumiraju sveže, manje prerađene namirnice. Jer, zašto kupovati skupe paradajze kada ih možete uzgojiti u sopstvenom vrtu? Imati vremena za baštovanstvo takođe znači da osoba ima priliku da se posveti učenju i praktikovanju ovog hobija – luksuz koji mnogi nemaju.

Pored toga, zasebna studija pokazala je da su osobe koje se bave baštovanstvom sklonije redovnoj fizičkoj aktivnosti. Iako možda ne odlaze u teretanu, stalno su u pokretu dok brinu o vrtu, često podižući teške vreće zemlje.

Za mnoge, jedina opcija je učestvovanje u zajedničkim vrtovima ili organizovanim programima baštovanstvo, što donosi dodatne prednosti poput socijalne interakcije. Poznato je da socijalna aktivnost pomaže u sprečavanju kognitivnog opadanja, što baštovanstvom čini još korisnijim.

Iako je za neke baštovanstvo samo hobi, njegov pozitivan uticaj na mozak i celokupno zdravlje može biti presudan, posebno u starijoj dobi. Dakle, iako se može činiti da su onlajn igre reči najbolji način za oštriji um, možda ipak nije loša ideja da odložite telefon i uzmete lopatu u ruke.