Sve veći broj ljudi u Beogradu saznaje da ima dijabetes tek kada im pozli i zatreba hitna pomoć, upozorava dr Danijela Jevtić iz Hitne pomoći.
U Srbiji je registrovano preko 800.000 obolelih, ali stručnjaci procenjuju da je stvarni broj znatno veći, jer mnogi nisu svesni da imaju ovu bolest. Dijabetes pogađa ljude svih uzrasta i polova, a broj obolelih neprestano raste.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
— Imamo značajan porast dijabetičara! Ljudi se iznenade, jer ne znaju da imaju ovu bolest — rekla je za RTS dr Danijela Jevtić.
Dijabetes je podmukla i neizlečiva bolest koja često dolazi bez jasnih simptoma, pa ga mnogi ne prepoznaju na vreme. Kada se simptomi pojave, bolest je već prisutna i može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Mnogi Beograđani ne obraćaju pažnju na prve znakove dijabetesa i ne povezuju ih sa ovom bolešću.
Endokrinolog, prof. dr Katarina Lalić, upozorava da je glavni problem to što ljudi retko idu na lekarske preglede, iako bi bar jednom godišnje trebalo da provere svoje zdravlje.
— Tip II dijabetesa koji se ne prepoznaje se obično javlja i u srednjem i starijem životnom dobu. Problem je što on ne nastaje naglo, preko noći, nego je to vrsta dijabetesa koja se razvija, ne samo mesecima, nego i godinama. Počinje sa blagim porastom šećera u krvi i veliki problem je što te vrednosti ne daju nikakve tegobe. Tegobe će dati šećer tek kada vrednosti odmaknu i budu jako visoke, preko 15, i kada kreću da se javljaju i drugi metabolički poremećaji zbog kojih će pacijenti osetiti najčešće simptome — kaže dr Katarina Lalić, piše RTS.
Shutterstock/EngerPhoto
Najčešći simptomi koji se javljaju u slučaju dijabetesa su:
- osećaj jake žeđi
- često uriniranje
- malaksalost
- gubitak težine i pored velikog apetita
— Gube na težini i pored apetita zato što se višak šećera izlučuje mokraćom i kao da gube kalorije na taj način — kaže dr Katarina Lalić.
Dijabetes tipa II najčešće nastaje zbog genetske predispozicije, ali i zbog faktora poput gojaznosti, nepravilne ishrane i drugih navika koje ometaju normalno delovanje insulina, objašnjava dr Katarina Lalić. Čak i umerena gojaznost može biti okidač za razvoj ove bolesti.
— Nastaje stanje koje se zove insulinska rezistencija, a definicija toga je da insulin ne može da obavlja svoje biološko dejstvo, odnosno, ne radi kako treba i ne dovodi do toga da se šećer koji unesemo iskoristi za energiju u ćelijama, nego ostaje u cirkulaciji i postepeno počinje da raste. Vrednosti 7, 8, i čak do 10, pacijent uopšte ne oseća i ako ne ide na redovne kontrole, na sistematske preglede, ne mora ni da zna da ima dijabetes, međutim to stanje je progresivno i nivo šećera raste, produbljuje se i doći će u nekom momentu do glikemije kada počinje da ima tegobe — objašnjava dr Katarina Lalić.
Statistika
Prema procenama, oko 10% stanovništva Srbije, odnosno oko 800.000 ljudi, boluje od dijabetesa. Međutim, statistika pokazuje da je stvarni broj obolelih znatno veći, jer se procenjuje da još oko 50% ljudi nije ni svesno da ima ovu bolest.
Bonus video:
