Srčani udari su najčešći kod osoba starijih od 65 godina, ali to ne znači da ste sigurni do penzije.
Poslednjih godina zabeležen je zabrinjavajući porast slučajeva srčanih udara kod mlađih odraslih osoba, posebno onih mlađih od 45 godina. Upravo zato je ključno obratiti pažnju na prve znakove upozorenja i voditi računa o zdravom načinu života u svakoj životnoj fazi. Kardiološkinja Hana Rosenblum istakla je simptome na koje treba pripaziti u 40-im, 50-im i 60-im godinama.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
Američka organizacija za srce upozorava da će čak 61% odraslih osoba u narednih 30 godina razviti neki oblik kardiovaskularne bolesti, posebno zbog sve raširenije hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti.
“Osobe u dobi od 40 do 60 godina mogu biti pod rizikom od razvoja srčanih bolesti čak i ako trenutno nemaju simptome”, naglašava dr. Rosenblum. “Ključno je pridržavati se ishrane zdrave za srce, što znači smanjiti unos masti, šećera i soli, te nastojati imati barem 150 minuta umerenih fizičkih aktivnosti nedeljno.”
Promene u izdržljivosti tokom vežbanja mogu biti znak za uzbunu
Nakon 40. godine, promene u fizičkoj izdržljivosti mogu biti rani pokazatelj problema sa srcem. “Ako ste pre bez problema trčali pet kilometara, a sada primetite da vam nedostaje daha ili osećate bol u prsima tokom vežbanja, trebali biste posetiti kardiologa”, savetuje dr. Rosenblum.
Redovna fizička aktivnost ključna je za zdravlje srca jer jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, smanjuje holesterol i pomaže u održavanju zdrave telesne mase. Prema zvaničnim smernicama za fizičku aktivnost, odrasli bi trebalo da teže 150 minuta umerenih aktivnosti nedeljno, uz dva dana treninga snage. Osim koristi za srce, vežbanje poboljšava i kognitivne funkcije, pamćenje, raspoloženje i smanjuje stres.
Loše prehrambene i životne navike povećavaju rizik
“Pušači imaju gotovo dvostruko veće šanse za srčani udar u poređenju sa nepušačima”, upozorava dr Rosenblum. Uz prestanak pušenja i smanjenje unosa šećera, važno je redovno proveravati krvni pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi kako bi se na vreme uočili potencijalni problemi.
Za žene u ovoj starosnoj grupi rizik se dodatno menja tokom menopauze zbog hormonskih oscilacija. “Tokom menopauze raste rizik od visokog krvnog pritiska i povišenog nivoa holesterola, pa je ključno redovno proveravati ove vrednosti”, ističe dr. Rosenblum.
Čak 45% žena starijih od 20 godina živi sa nekim oblikom kardiovaskularne bolesti. Osim toga, specifični rizični faktori za žene uključuju menstrualnu istoriju, komplikacije u trudnoći, anksioznost, depresiju i povećan rizik povezan sa određenim tretmanima za rak dojke i reumatske bolesti.
Ako u porodici postoji istorija srčanih udara ili moždanog udara, kod muškaraca pre 55. godine ili kod žena pre 65. godine, preporučuje se poseta kardiologu radi dodatnih pregleda i, ako je potrebno, preventivne terapije.
Srčani udar ne mora uvek imati tipične simptome
Iako se bol u prsima najčešće povezuje sa srčanim udarom, dr. Guruprasad Srinivas upozorava da neki simptomi mogu biti atipični. To uključuje zubobolju, mučninu, probavne smetnje, pojačano znojenje, umor, a najopasniji simptom može biti potpuni izostanak simptoma. Takozvani “tihi” srčani udar može se otkriti samo putem medicinskih pregleda poput EKG-a, testa opterećenja ili ehokardiograma, što dodatno naglašava važnost redovnih pregleda i praćenja zdravlja srca.
