Odrasli čiji se puls u mirovanju tokom godina razvija na atipičan način mogu biti u većem riziku od razvoja srčane insuficijencije ili smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa osobama čiji puls prati uobičajenu trajektoriju, pokazuje novo istraživanje.
Osobe čiji se puls u mirovanju postepeno ili naglo povećavao tokom više od dve decenije imale su veći rizik od smrti ili razvoja srčane insuficijencije u poređenju sa onima čiji je puls ostao stabilan ili blago opadao, utvrdili su istraživači.
Nalazi su predstavljeni ranije ovog meseca na Naučnim sesijama Američkog udruženja za srce u Čikagu. Smatraju se preliminarnim dok ne budu objavljeni u recenziranom časopisu.
Glavni istraživač studije, dr Kunihiro Macušita, profesor na Medicinskom fakultetu i Bloomberg školi javnog zdravlja Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, izjavio je da ga je iznenadilo to što je gotovo 90% učesnika studije pratilo stabilnu ili blago opadajuću trajektoriju pulsa, piše Scientific Sessions.
„Očekivao sam veću varijaciju, da budem iskren,“ rekao je. „Ovi nalazi mi govore da je puls u mirovanju kod većine ljudi dobro kontrolisan. Ali smo otkrili da više od 10% ljudi ne prati taj obrazac.“
Studija postavlja pitanja o uzrocima atipičnih obrazaca i njihovoj vezi sa lošim kardiovaskularnim zdravljem, rekao je vodeći istraživač Ning Meng, istraživač na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins. „Sada možemo detaljnije istražiti mehanizme.“
Šta je puls?
Puls, odnosno broj otkucaja srca u minuti, povećava se tokom vežbanja ili napora. Puls u mirovanju odnosi se na broj otkucaja srca dok je osoba u stanju mirovanja. Kod većine odraslih, normalan puls u mirovanju iznosi između 60 i 100 otkucaja u minuti. Fizički spremnije osobe obično imaju niži puls u mirovanju od onih koje nisu u formi.
Istraživači su analizirali zdravstvene podatke 5.794 učesnika studije o riziku od ateroskleroze u zajednicama (ARIC) kako bi identifikovali obrasce pulsa u mirovanju tokom 25 godina i otkrili četiri trajektorije. Više od 88% učesnika imalo je stabilan ili blago opadajući puls u mirovanju, dok su ostali pokazivali tri atipična obrasca.
Otprilike 9% ispitanika imalo je stabilan, a zatim blago rastući puls sa godinama, 2% je imalo promene pulsa u vidu rasta i pada, dok je kod oko pola procenta puls stabilno, ali naglo rastao. Učesnici su u proseku imali 52 godine na prvom merenju pulsa i 76 godina na poslednjem merenju.
Ko je u većem riziku?
Ljudi koji su pušili, imali istoriju srčane insuficijencije, gojaznost ili niži nivo obrazovanja bili su skloniji atipičnim obrascima. Nakon prilagođavanja poznatim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, utvrđeno je da su osobe sa blagim ili naglim povećanjem pulsa u mirovanju bile za 65% podložnije razvoju srčane insuficijencije i za 69% podložnije smrti iz bilo kog razloga.
Dr Meagan Vasfi, kardiolog u Opštoj bolnici u Masačusetsu i profesorka na Medicinskoj školi Univerziteta Harvard, naglašava značaj ovih nalaza. „Ova studija nam pomaže da shvatimo šta promene u pulsu znače tokom vremena. Poznavanje dobrih i loših trajektorija može pomoći u identifikaciji osoba koje su u većem riziku i kojima su potrebni veća pažnja ili intervencije.“
Dr Macušita je istakao da se još ne zna da li puls treba biti cilj lečenja. „Sledeći korak je otkriti šta uzrokuje ove atipične obrasce i zašto povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.“
U međuvremenu, Vasfi savetuje: „Ako primetite promene u svom pulsu u mirovanju, naročito ako imate druge simptome, obratite se svom lekaru.“
Možda vas zanima…
povezane vesti
