Istraživači sa Johns Hopkins Medicine objasnili su da tačna očitavanja krvnog pritiska zavise od pravilnog položaja ruku, što mnogi pacijenti i lekari često ne uzimaju u obzir. Otkrili su da određeni položaji mogu značajno povećati sistolni pritisak, piše New York Post.
Sistolni pritisak, koji meri pritisak u arterijama dok srce kuca, predstavlja prvi, viši broj u očitavanju krvnog pritiska, dok dijastolni pritisak, pritisak između otkucaja srca, predstavlja niži broj. U istraživanju objavljenom u JAMA Internal Medicine, naučnici su uporedili očitavanja krvnog pritiska kod 133 odrasle osobe u tri različita položaja ruke: ruka u krilu, ruka na stolu i ruka spuštena pored tela.
Tim je otkrio da je sistolni krvni pritisak bio viši za 6,5 poena, a dijastolni za 4,4 poena kada su učesnici držali ruke pored tela. Ako je ruka bila naslonjena na sto, sistolni pritisak je bio viši za 3,9 poena, a dijastolni za 4 poena. Dr. Tami Brejdi, pedijatrijski epidemiolog sa Johns Hopkins, bila je iznenađena ovim rezultatima, ističući da razlike u krvnom pritisku mogu dovesti do pogrešnih dijagnoza hipertenzije i nepotrebnog prepisivanja lekova koji mogu izazvati neželjene efekte.
Preporučeni položaj za precizno merenje krvnog pritiska, prema Američkom udruženju za srce, podrazumeva sedenje sa stopalima na podu, leđima oslonjenim na naslon, rukama na stolu i manžetnom postavljenom u visini srca. Takođe, savetuje se izbegavanje pušenja, kofeina i fizičkih aktivnosti 30 minuta pre merenja.
Normalan krvni pritisak je manji od 120/80, dok je faza 1 hipertenzije kada sistolni pritisak iznosi od 130 do 139, a dijastolni od 80 do 89. Faza 2 hipertenzije označena je sistolnim pritiskom većim od 140 i dijastolnim većim od 90. Pravilno merenje krvnog pritiska zavisi i od vrste manžetne, jer je istraživanje prošle godine pokazalo da standardne manžetne mogu dati netačna očitavanja kod pacijenata koji zahtevaju veće manžetne. Preporučuje se upotreba manžetni odgovarajuće veličine za tačna očitavanja.
