Možete da izbacite masnu hranu, smanjite slatkiše i vodite računa o svakom zalogaju, a da vam holesterol i dalje bude visok. Prof. dr Vojislav Perišić objašnjava zašto se to dešava i šta bi, osim pravilne ishrane, trebalo da radimo kako bismo sačuvali jetru i krvne sudove.

Mnogi ljudi tek na redovnom pregledu saznaju da imaju masnu jetru ili povišen holesterol. Do tada se osećaju sasvim dobro, nemaju tegobe i ne pomišljaju da nešto nije u redu. Posebno ih iznenadi kada lekar kaže da problem postoji iako nisu gojazni i ne jedu previše masnu hranu.

Prof. dr Vojislav Perišić, gastroenterolog, ranije je za portal eKlinika objasnio da nije sve u onome što stavimo na tanjir. Veliku ulogu imaju nasleđe, način na koji organizam prerađuje masnoće, ali i koliko se tokom dana krećemo.

Masna jetra može da se javi i kod mršavih ljudi

Jedna od najčešćih zabluda jeste da probleme sa masnoćama imaju samo oni koji vole pečenje, slaninu i kalorične obroke.

Međutim, jetra učestvuje u proizvodnji i preradi holesterola, pa njegove vrednosti ne zavise isključivo od hrane. Kod nekih ljudi genetski faktori imaju veliki uticaj, zbog čega ni stroga dijeta ne daje očekivane rezultate.

Dr Perišić upozorava da postoje osobe koje se sasvim uobičajeno hrane, a ipak imaju masnu jetru. Isto tako, neko može biti vitak, a imati visok LDL, odnosno loš holesterol.

Važno je znati da masna jetra i povišen holesterol nisu isto oboljenje, mada se često javljaju zajedno. Masnoća nagomilana u jetri može vremenom da dovede do zapaljenja i oštećenja ovog organa, dok povišen LDL holesterol povećava rizik od stvaranja naslaga u arterijama.

Dr Perišić posebno izdvaja jednu svakodnevnu naviku

Kada je reč o zdravlju jetre, profesor posebno naglašava fizičku aktivnost.

„Kretanje! U kretanju je ključ razbijanja masti u jetri“, poručio je dr Perišić.

Prema njegovim rečima, hodanje je jedna od najjednostavnijih aktivnosti koje možemo da uvedemo u svakodnevni život.

Profesor je naveo da bi svakodnevno pešačenje od osam kilometara, čak i umerenim tempom, moglo značajno da doprinese smanjenju masnoća u jetri.

Ipak, to ne znači da svako mora da pređe baš osam kilometara niti da će tolikom šetnjom sigurno ukloniti svu mast iz jetre.

Evropske medicinske smernice preporučuju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, prilagođene godinama, kondiciji i zdravstvenom stanju. Redovno kretanje može da smanji količinu masti u jetri čak i kada osoba ne izgubi značajno na težini.

Zato ne morate odmah da krenete u duge šetnje. Počnite od onoga što možete, pa postepeno povećavajte vreme provedeno u hodanju.

Kada dijeta i šetnja nisu dovoljne?

Iako su pravilna ishrana i kretanje veoma važni, kod nekih ljudi povišen holesterol ne može dovoljno da se smanji samo promenom životnih navika.

Dr Perišić upozorava da dugotrajno visoke vrednosti mogu da ugroze krvne sudove i da je određenim pacijentima neophodna terapija.

O tome odlučuje lekar na osnovu rezultata analiza, drugih bolesti i ukupnog rizika od srčanog i moždanog udara. Lekove ne treba samostalno prekidati čak ni kada se ishrana popravi i poveća fizička aktivnost.

Za zdravlje jetre preporučuje se i manje industrijski prerađene hrane, zaslađenih pića i zasićenih masti, uz više povrća, vlakana i namirnica koje sadrže nezasićene masti.

Najvažnije je da ne čekate da se pojave simptomi. Masna jetra i visok holesterol često dugo ne daju jasne znake upozorenja. Zato redovni pregledi, provera masnoća u krvi i svakodnevno kretanje mogu biti važni koraci u očuvanju zdravlja.

I još nešto što mnogi zaboravljaju: nije važno samo šta izbacujete iz tanjira, već i koliko vremena svakog dana provodite sedeći.