Risku je volela cela Jugoslavija, a ovakvu je malo ko pamti: Sa 26 godina bila je lepotica, a jednog muškarca volela je do smrti

Kada pomenemo Radmilu Savićević, pred očima nam je odmah Riska iz „Srećnih ljudi“, sa svojom maramom, oštrim jezikom i onim pogledom kojim je Aranđelu mogla sve da kaže bez ijedne reči. Međutim, mnogo pre nego što je postala najvoljenija televizijska baka, Rada je bila mlada, elegantna glumica, za kojom su se okretali pogledi. Jedna fotografija iz 1952. godine otkriva njeno potpuno drugačije lice, a priča o njenom braku pokazuje da je i van scene živela sa mnogo ljubavi i temperamenta.

Prošlo je 25 godina otkako nas je napustila Radmila Savićević, ali teško da postoji neko ko je gledao domaće serije, a da ne pamti bar jednu njenu rečenicu.

Bila je majka Vuka u „Pozorištu u kući“, Žarka u „Boljem životu“, Riska u „Srećnim ljudima“, a zatim i Dostana u „Porodičnom blagu“. Svaku od tih žena igrala je toliko prirodno da smo imali osećaj kao da ih poznajemo iz sopstvene porodice.

A onda se na društvenim mrežama pojavila njena fotografija iz mladosti i mnogi su se iznenadili.

Imala je samo 26 godina i izgledala kao filmska diva

Na starom portretu, za koji se navodi da je nastao 1952. godine, tokom njenog angažmana u predstavi „Porodica Blo“, Radmila ima 26 godina.

Sa pažljivo nameštenom frizurom, elegantnom odećom i šminkom kakvu su tada nosile filmske zvezde, zaista podseća na dame iz zlatnog doba Holivuda.

Ali njena lepota bila je samo deo priče.

Rada je rođena 8. februara 1926. godine u Kruševcu, kao Radmila Milenković. Odrasla je skromno, uz majku Canu, koja je sama podizala troje dece i radila kao švalja.

Nije bilo mnogo novca, ali je, kako se glumica kasnije prisećala, u kući bilo ljubavi i topline.

Prve glumačke korake napravila je u rodnom gradu, a zatim igrala u Kruševcu, Nišu i Beogradu. Odbila je čak i ponudu slavnog pisca Meše Selimovića da pređe u sarajevsko pozorište.

Ipak, jedna odluka promenila joj je život više od svih pozorišnih angažmana.

Jednog čoveka zvala je „moj čovek“

Još kao mlada upoznala je Božidara Božu Savićevića, koji je po zanimanju bio zubni tehničar.

Venčali su se 16. maja 1950. godine, a Boža se kasnije posvetio glumi. Zajedno su prošli put od Kruševca, preko Niša, do Beograda.

Nisu imali mnogo, naročito na početku. Menjali su gradove, odlazili u nepoznato, počinjali iznova i borili se da od svog posla mogu pristojno da žive.

Rada se nikada nije stidela tih godina. Govorila je da su glumci tada bili siromašni, ali da se ne žali, jer je sama birala svoj život.

Supruga je retko nazivala imenom. Za nju je on jednostavno bio „moj čovek“.

Ali, kako su pričali njihovi bližnji, velika ljubav nije značila da među njima nikada nije bilo ljubomornih scena.

Naprotiv, jedna od njih i danas se prepričava.

Kada bi Boža zagrlio koleginicu, Rada je imala šta da mu kaže

U knjizi „Prva i poslednja“, posvećenoj životu Radmile Savićević, zabeleženo je i sećanje novinarke Nataše Mijušković, kojoj je glumica bila ujna.

Prema porodičnoj anegdoti, Rada je u vreme kada su zajedno igrali u Niškom pozorištu umela da bude veoma ljubomorna.

Boža je bio lep i popularan glumac, a kada bi u predstavi morao da zagrli neku mladu koleginicu, Rada je navodno pronalazila način da iz prikrajka vidi šta se događa na sceni.

On je pričao da je čak pravila rupe u kulisama kako bi bolje videla, dok je ona tvrdila da ih je samo razmicala.

Posle predstave bi ga, prema toj priči, zadirkivala da nije morao baš toliko čvrsto da grli partnerku.

Da li je zaista sekla kulise ili ih samo pomerala, ostalo je deo njihove porodične legende. Ali jedno je sigurno – Radmila je i privatno bila temperamentna, duhovita i neposredna, baš kakvu je publika volela.

Nisu imali dece, ali je Rada bila druga majka mnogima

Radmila i Božidar nisu imali svoju decu, ali su bili veoma vezani za porodicu i decu svojih rođaka.

Oni koji su je poznavali pričali su da je volela da okuplja ljude, kuva i brine o drugima.

Koliko je bila posebna, govori i jedna anegdota koju je za RTS ispričao Dejan Ćirić, autor knjige o njenom životu.

Rada se plašila lifta. Kada je tokom jednog gostovanja u Nemačkoj trebalo da odseda na 18. spratu hotela, radije je išla stepenicama. A sa sobom je nosila i korpe sa hranom, jer je na putovanjima volela da nahrani kolege.

Takva je bila i van kamera - žena koja je volela društvo, smeh i obične ljude.

Kada se Boža razboleo, posvetila mu je mnogo pažnje i brinula o njegovom zdravlju. Zajedno su dočekali i pedesetu godišnjicu braka.

Posle njene smrti ostao je bez žene sa kojom je proveo život

Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine, u 75. godini.

Božidar je nadživeo samo nešto više od godinu dana. Preminuo je 25. januara 2003, a sahranjeni su jedno pored drugog u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Ove godine obeleženo je sto godina od Radmilinog rođenja i četvrt veka od njene smrti.

U međuvremenu su odrasle generacije koje je nisu gledale u pozorištu, a možda čak ni za života na televiziji. Ipak, zahvaljujući reprizama, Riska, Žarka i sve njene druge junakinje i dalje žive.

A kada pogledate onu staru fotografiju devojke od 26 godina, shvatite koliko malo zapravo znamo o ženi koju smo toliko voleli.

Iza svih tih televizijskih majki i baka stajala je lepa, duhovita i hrabra žena, koja je na sceni odigrala stotine ljubavnih i porodičnih priča, a u stvarnom životu ostala uz jednog čoveka više od pola veka.