Bez ulepšavanja i patetike, Hopkins je govorio o periodu kada je bio na samoj ivici.
„Pre tačno pedeset godina zamalo me je ubila vožnja automobila u pijanom pomračenju svesti. Tako je bilo. Tada sam shvatio da se previše ‘zabavljam’. To se zvalo – alkoholizam“, rekao je glumac.

Poruka koju Hopkins tradicionalno objavljuje svake godine na ovaj datum nije bila propoved, već apel upućen svima koji se bore sa sličnim problemom.
„Ako neko tamo ima mali problem sa preterivanjem – proverite to. Život je mnogo bolji. Stao sam. Bez hvalisanja, potražio sam pomoć i tada je svemu došao kraj. Izaberite život umesto suprotnog. Život, život, život – i još života“, poručio je.

 

 

Ovo nije prvi put da Hopkins otvoreno govori o svojoj borbi s alkoholom. U nedavno objavljenim memoarima „We Did OK, Kid“, detaljno je opisao godine provedene u magli zavisnosti, ali i trenutak buđenja. Priznao je da dugo nije ni shvatao da je alkoholičar, ističući da je, kako kaže, „poricanje najveći ubica“.

Prelomni trenutak dogodio se kada je imao 37 godina. Nakon lekarskog pregleda rečeno mu je da, iako je relativno mlad, njegovo telo ima fizičko stanje muškarca od 50 ili čak 65 godina.

Ipak, najdramatičniji trenutak desio se u noći 29. decembra 1975. godine. Nakon što je pijan vozio ulicama Beverli Hilsa, probudio se svestan da je mogao da ubije nekoga.
„Dok sam se treznio, gledao sam stabla eukaliptusa i zahvaljivao Bogu što te noći niko nije stradao. Zamišljao sam roditelje u Velsu kako saznaju da sam ubio nekoga – ili sebe“, napisao je.

Tada je, kako tvrdi, u sebi čuo glas koji mu je postavio pitanje koje mu je promenilo život:
„Želiš li da živiš ili želiš da umreš?“

Negde duboko u njemu, drugi glas je odgovorio:
„Želim da živim.“

U tom trenutku, kaže Entoni Hopkins, želja za pićem je – nestala.