Studentkinja medicine Ivana doživela je dramatično i veoma stresno iskustvo tokom rane trudnoće, koje ju je, kako kaže, potpuno potreslo i zauvek promenilo njen odnos prema lekarskom pozivu.

Ona je svoju priču podelila javno, prisećajući se pregleda u osmoj nedelji trudnoće, kada je od ginekologa čula rečenicu koja ju je sledila – da srce bebe navodno ne kuca.

Ivana navodi da je trudnoću otkrila veoma rano, svega dve nedelje nakon začeća, i da je odmah otišla na pregled. Međutim, već tada je doživela neprijatnost. Kako tvrdi, doktorka joj je poručila da zaboravi studije medicine jer, navodno, neće uspeti da ih završi, što ju je u tom trenutku potpuno šokiralo.

Situacija je postala još teža kada je u šestoj nedelji trudnoće obolela od koronavirusa, zbog čega nije mogla da ode na kontrolu kojom bi se potvrdila srčana radnja ploda. Kada je, nakon oporavka, stigla na pregled u osmoj nedelji, usledio je trenutak koji, kako kaže, nikada neće zaboraviti.

Tokom ultrazvučnog pregleda preko stomaka, doktorka joj je, bez mnogo objašnjenja, rekla da stanje nije dobro i da se srce bebe ne vidi. Ivana priznaje da ju je ta informacija potpuno slomila i da je jedva uspela da ostane pribrana.

Nakon toga, lekar joj je predložio dodatni, vaginalni ultrazvuk. Upravo tada usledio je preokret – na novom pregledu primećena je srčana radnja bebe, a doktorka je samo kratko konstatovala da je ipak sve u redu.

Ivana ističe da je način na koji joj je informacija saopštena bio izuzetno traumatičan i da smatra da zdravstveni radnici moraju da budu svesni koliko njihove reči mogu da utiču na pacijente, naročito na trudnice.

Iako, kako kaže, nije pokrenula zvaničnu prijavu protiv doktorke, odmah je odlučila da promeni lekara i prebaci medicinsku dokumentaciju u drugu ustanovu.

Kao budući lekar, Ivana naglašava da veruje da pacijent mora da dobije ne samo stručnu, već i ljudsku podršku, jer poverenje i sigurnost predstavljaju ključ svakog lečenja.