Pazite se imitacija: Ovi proizvodi mogu biti jeftiniji, ali evo zašto se ne isplate

Kada uzmete flašu javorovog sirupa, maslinovog ulja ili meda sa police u prodavnici, pretpostavljate da dobijate upravo to. Ali to nije uvek slučaj. Prevara sa hranom, kada se vredan sastojak namerno izostavi, zameni ili izmeni, ili kada je hrana namerno pogrešno deklarisana, mnogo je češća nego što većina kupaca misli.

Kako navodi U.S. Food and Drug Administration, neki od najpopularnijih sastojaka u našim kuhinjama su upravo oni za koje je najverovatnije da su falsifikovani. Postoje različiti razlozi za ovu prevaru: globalni lanci snabdevanja, inflacija i ograničena transparentnost olakšavaju zlonamernima da idu prečicama. 

Iako većina slučajeva ne predstavlja rizik po zdravlje, falsifikovana hrana znači da plaćate visoke cene za lošije proizvode. FDA izveštava da prevara sa hranom pogađa jedan procenat globalne prehrambene industrije, što košta čak 40 milijardi dolara godišnje.

Evo namirnica koje se najčešće falsifikuju, zajedno sa savetima stručnjaka koji će vam pomoći da kupite pravu stvar. Možda se od njih nećete razboleti, ali može uticati na kvalitet obroka koje pravite, narušiti poverenje potrošača i naneti štetu legitimnim proizvođačima.

Med

Med se često pogrešno deklariše, a to je, delom, zato što su termini poput domaćeg, čistog i prirodnog marketinški termini koji nisu regulisani.

Takođe, „Bilo ko može reći da je med sirov, ali zaista sirov med znači nezagrejan”, objašnjava Karla Marina Markeze, pčelarka iz Konektikata i somelijer za med pri organizaciji „The American Honey Tasting Society” i autorka četiri knjige o medu za sajt Martha Stewart. Med se takođe može mešati sa jeftinijim zaslađivačima kao što je kukuruzni sirup.

Kako ga izbeći: Potražite med na kojem piše ime pčelara, grad i država u kojoj je med proizveden, zatim pogledajte sastojke da vidite da li su bilo šta dodali u med; sastojci će to odražavati, i na kraju pogledajte cenu, kaže Markeze.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje ima istoriju prevara i pogrešnog deklarisanja — a prema „FDA”, „neke kompanije su prethodno razblaživale skuplje ekstra devičansko maslinovo ulje jeftinijim biljnim uljem, ali su mešavinu prodavale kao čisto maslinovo ulje po višoj ceni.”

„Hrana koja je skupa, lako se razblažuje i koju prosečni kupci teško mogu da provere predstavlja metu”, kaže Brajan Kvok Le, doktor nauka, prehrambeni naučnik, konsultant za hranu i autor knjige „150 Food Science Questions Answered”. On potvrđuje nalaze „FDA” da se maslinovo ulje može mešati sa jeftinijim uljima.

Kako ga izbeći: Potražite sertifikate. Kupovina od renomiranih brendova ili lokalnih proizvođača takođe može pomoći da se osigura da dobijate pravu stvar.

Morski plodovi

Pogrešno deklarisanje ribe je rasprostranjeno, kaže Le. „Neki riblji fileti se često zamenjuju sličnim vrstama jer jednom kada se iseku i skuvaju, ljudi ne mogu da naprave razliku”, objašnjava on.

Na primer, žutorepa riba se ponekad zamenjuje mahi-mahijem ili se aljaska polak prodaje kao bakalar, prema navodima „FDA”. Drugi način falsifikovanja ribe je dodavanje leda smrznutim morskim plodovima kako bi bili teži pre prodaje po težini.

Kako ga izbeći: Kupujte od proverenog ribara koji vam može reći kada je i gde riba upecana. Ako kupujete upakovanu ribu, potražite zemlju porekla i način ulova na deklaraciji, kaže Le.

Kafa

Možda iznenađujuće za falsifikovanje, kafa takođe ima istoriju menjanja sastava, kaže Le. Ne zrna, uglavnom mlevena kafa, u koju se mogu samleti druge namirnice poput žitarica, kukuruza i cikorije kako bi se povećala zapremina.

Kako ga izbeći: Kupujte cela zrna i meljite ih kod kuće. Takođe, potražite datum berbe i zemlju porekla na deklaraciji. Zrna iz jednog porekla čine prevaru manje verovatnom.

Začini

Začini, posebno vanila i šafran, imaju dugu istoriju razblaživanja ili, u slučaju vanile, pravljenja kopija, kaže Le.

Kako ga izbeći: Za začine visoke vrednosti poput vanile ili šafrana, uvek pažljivo pročitajte deklaraciju i sastojke. Ako možete, kupujte ih od proverenih brendova i specijalizovanih prodavaca.

Parmezan

Pravi parmezan, odnosno „Parmigiano Reggiano”, jedan je od najvećih sireva na svetu i jedan od najfalsifikovanijih sireva na svetu, prema grupi proizvođača „Parmigiano Reggiano Consortium”. „Pravi „Parmigiano-Reggiano” je skup, pa se kopije ili „imitacije” uvlače u lanac snabdevanja”, kaže Le.

Kako ga izbeći: Znajte šta kupujete: U SAD, samo zato što na deklaraciji piše parmezan ne znači da je to „Parmigiano Reggiano”. Pravi „Parmigiano Reggiano” se pravi od samo tri sastojka: mleka, soli i sirišta, i jasno je obeležen. Proverite te oznake sastojaka, a ako sir nije iz Italije, to nije „Parmigiano Reggiano”. I izvinite, ali ako je već izrendan, šanse su male da je to prava stvar.

Stopostotni voćni sokovi

Da, voćni sokovi! Oni se ponekad razblažuju jeftinijim koncentratima ili veštačkim aromama, a ipak se deklarišu kao „stopostotni sok”.

Kako ga izbeći: Proverite listu sastojaka pre kupovine. „Iz koncentrata” znači da je rekonstituisan. Sveži, rashlađeni sokovi iz lokalnih izvora manje su podložni falsifikovanju.

Javorov sirup

Javorov sirup je još jedna popularna, skupa i laka hrana za falsifikovanje. Potrebno je oko 150 litara soka da bi se napravio samo jedan galon sirupa, pa prevaranti pribegavaju falsifikovanju ili dodavanju primesa. Prema „FDA”, slično medu, neki proizvođači će pomešati pravi sirup sa šećerom od trske, kukuruznim sirupom i drugim jeftinijim zaslađivačima.

Kako ga izbeći: Budite oprezni sa svim na čemu piše „sa ukusom javora”, što znači da nije stopostotni javor. Pročitajte deklaraciju i pogledajte kako je klasifikovan — sav javorov sirup je A klase, ali postoje četiri različite kategorije A klase: zlatna boja, blag ukus; ćilibarna boja, bogat ukus; tamna boja, snažan ukus; i vrlo tamna boja, jak ukus. Najsigurniji put do čistog javorovog sirupa jeste kupovina direktno od regionalnih proizvođača.

Bonus video: