Madžgalj je ostavio dubok trag na regionalnoj glumačkoj sceni, a vest o njegovoj smrti potresla je javnost. Kolege i prijatelji pamte ga kao toplu i vedru osobu, o kojoj su uvek govorili sa posebnom nežnošću. Nadimak „večiti dečak“ najbolje oslikava njegov duh, koji i danas živi u sećanjima porodice i bliskih ljudi.

Iako nije voleo da izlaže privatni život, njegova ljubav sa koleginicom Dubravka Mijatović ipak je dospela u javnost. Njih dvoje započeli su vezu 2007. godine, ali su je dugo čuvali daleko od očiju javnosti, poučeni ranijim iskustvima. Ljubav su krunisali brakom u tajnosti, daleko od medijske pažnje. Dve godine kasnije dobili su ćerku Saru, a Marinko je dolazak deteta proslavio u krugu prijatelja u svom kafiću na Vračaru. Ipak, posle sedam godina zajedničkog života odlučili su da se raziđu. Mnogi su tada komentarisali da je njihova veza bila snažna, ali i komplikovana.

Kada mu je dijagnostikovan rak pankreasa, dugo je ćutao o bolesti i nije odmah želeo da obavesti bivšu suprugu. Ipak, Dubravka Mijatović bila je uz njega u najtežim trenucima i redovno ga posećivala u bolnici. Njegova smrt ju je, kako su tada prenosili mediji, duboko pogodila.

Bolest mu je otkrivena 2015. godine, a iako je u jednom trenutku delovalo da se oporavlja, njegovo stanje bilo je ozbiljno. Nakon teške operacije i prognoze lekara da mu je ostalo još nekoliko meseci, Marinko je nastavio da radi, snima i provodi vreme sa porodicom, ne odustajući do samog kraja. Jedna od njegovih poslednjih želja bila je da se krsti u Manastir Ostrog, što mu je i omogućeno svega dvadesetak dana pre smrti. Prema rečima sveštenika, uprkos slabosti, ostao je dostojanstven i snažan.

Njegove uloge i umetnički rad ostali su trajno upisani u domaću kulturu, a posebnu emociju bude stihovi iz njegove poslednje pesme: „Ako te nekada sretnem, hoću da smeješ se ponovo i da ti vrate svu ljubav koju sam ti ja jednom odneo…“

Sećanje na njega čuva se i kroz mural u dvorištu Atelje 212, gde se njegov lik našao uz legende poput Zoran Radmilović i Bora Todorović. Njegova majka Mirjana tada je sa velikom tugom govorila o sinu, ističući da bol zbog njegovog odlaska nikada ne prolazi i da ga i dalje oseća kao svoju zvezdu vodilju.