Legende jugoslovenskog i srpskog filma umrle pod misterioznim okolnostima, ostaće zauvek upamćeni po svojim ulogama.
Dragan i Predrag Laković rođeni su kao blizanci a za kraj njhovih života vezuju se različite jezive priče. Kao svoj životni poziv odabrali su glumu i ostaće upamćeni kao legende jugoslovenskog i srpskog filma.
Rođeni su 28. marta 1929. godine u Skoplju a njihova smrt je do dan danas za mnoge ostala misterija. Predrag Laković bio je pet minuta stariji od brata blizanca i jedva je preživeo kada se rodio.
Srednju školu je završio u Peći, a zatim je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Na Akademiji je bio u klasi sa velikanima jugoslovenskog glumišta, Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Vlastom Velisavljevićem.
Usavršavao je pantomimu u Parizu, kod Marsela Marsoa i Žaka Lekoka, a glumačku karijeru je započeo u Beogradskom dramskom pozorištu.
U svojim ulogama tumačio je obične ljude, često boeme i one sa margine.Dobitnik je mnogih nagrada, a jedna od njih je Oktobarska nagrada Grada Beograda, koju je dobio 1987. godine. Među televizijskom publikom ostaće upamćen po liku ujka Koste u seriji „Bolji život“.
Lakovića su mnogi opisivali kao povučenog čoveka, ali i kao velikog boema. Često je uživao u pecanju na Mrtvoj Tisi, kod Čuruga gde je imao vikendicu.
Upravo na tom mestu, na Mrtvoj Tisi, završio je svoj život, tako što se udavio u reci. Beživotno telo glumca pronašli su lokalni alasi.
Spekuliše se da je u smrt ipak otišao svojevoljno, međutim, tako nešto zvanično nikada nije potvrđeno, te je njegova smrt na neki način i danas misterija.
Za razliku od Predraga, koga publika pamti kao samotnjaka, Dragan Laković ostaće upamćen kao voditelj dečje emisije „Deco, pevajte sa nama“, u kojoj je deo programa bio i hor „Kolibri“.
Za njega može reći da je obeležio detinjstva mnogim generacijama, a sa malih ekrana širio je pozitivnu energiju i ulapšavao dane najmlađoj publici.
Po profesiji je, baš kao i njegov brat blizanac, bio glumac. Bio je član Pozorišta na Terazijama, gde je ostavio značajan trag, posebno u mjuziklima: „Put oko sveta“, „Cigani lete u nebo“, „Moja ljupka dama“.
Za njegovu smrt vezivale su se jezive priče, da je preminuo kao beskućnik i da je njegovo beživotno telo pronađeno u vozu koji je putovao na relaciji Beograd – Bar.
Međutim, kako mnogi navode, takve tvrdnje nisu bile istinite, već je glumac preminuo iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta.
