Anica Dobra se retko pojavljuje, a sa ovim izjavama iznenadila je sve: Glumica je govorila o mentalnom zdravlju, jednu stvar posebno ističe!

Zdravlje Anice Dobre u odličnom je stanju, a dramska umetnica, poznata po ulogama u brojnim kultnim domaćim filmovima i filmskim ostvarenjima u inostranstvu, voli da naglasi da su za to zaslužne pojedine tehnike, ali i vežbe koje godinama primenjuje, neke svesno, neke već sada nesvesno.

Pojedine od njih namenjene su poboljšanju fizičke spremnosti, dok su neke usmerene isključivo na psihički oporavak.

Proslavljena srpska glumica gostovala je u jednoj emisiji koja se bavi temama o zdravlju, i tom prilikom govorila je kakve posledice donosi prebukiran raspored, konstatan stres, ali i uloga majke i supruge koja takođe iziskuje veliku količinu energije. 

- U godinama sam kada sam vrlo znatiželjna po pitanju zdravlja, samo to me zanima ništa više. (smeh) Mišljenja sam da bi još u školama trebalo da nas uče kako da ostanemo zdravi, kako da se suočimo sa svim potencijalnim životnim problemima, ali i kako da se otvaramo prema drugima. Jednako bitno je i osluškivanje sebe, što doprinosi našem rastu ne samo unutrašnjem, već može uticati i na to kako izgledamo, a na kraju krajeva i na naše zdravlje. Tehniku slušanja sebe otkrila sam pre 35-40 godina. Dosta mi je više floskula poput one “Budi najbolja verzija sebe”. Činjenica je da smo mi ljudi duhovna, ali istovremeno i fizička bića, koja teže ravnoteži kroz preispitivanje grešaka i vraćanje na staro. Za to je potrebno vreme, ali kada se do toga dođe pun je pogodak – kazala je Anica.

Anica Dobra je takođe objasnila i na koji način hrani svoje telo, tačnije kako ga čini vitalnim i spremnim za sve zahtevne glumačke izazove. 

- Kada sam u Beogradu puno pešačim. Nekada umem da prevalim i po 10-15 kilometara ali uprkos tome ne mogu da tvrdim da sam razgibana. U teretani sam najgori “šporet”. Sve mi je teško da uradim.  (smeh). Često odlazim u vikendicu, u prirodu. Inače, umem da se opustim gde god da sam. To je pitanje svesti, prihvatanja stvari takvim kakve jesu i otpuštanja. Trebalo mi je vremena dok nisam do toga došla, i danas često umem da vrim i budem pasivno agresivna jer hoću da budem mirna, a uopšte to nisam. Nisam imuna na stres i nervozu jer se dogode situacije koje su u stanju da me izvedu iz takta, ali i to je stvar motivacije, ako znam šta hoću ne postoji prepreka.  U tim trenucima potrebno je ne davati otpor, biti u koncentraciji i tada mir dolazi sam po sebi. Svaki čovek fundamentalno ima kvalitete koji mogu da mu pomognu da živi srećno. Verujem da u životu ništa nije slučajno. Naši putevi nisu napisani, već mi sami moramo da ih dopisujemo – zaključila je ona.