Trebalo je da bude doktor, ali je odustao na drugoj godini studija, kada je shvatio da baš nikada neće uspeti da pobedi svoju averziju prema krvi. Danas je najpoznatije i najcenjenije ime čuvene italijanske škole mode, kreator čiji su radovi, prema zvaničnim podacima, najčešće na meti modnih pirata, najkopiraniji na svetu. On je Đorđo Armani, kreator od čijih haljina na najslavnijem crvenom tepihu sveta, onom oskarovskom, uvek zastaje dah.
Na početku Drugog svetskog rata, zbog sigurnosti dece, njegova porodica beži na selo, ali ih i tamo dostiže bombardiranje saveznika. U jednom od njih Giorgio se našao na ulici sam s mlađom sestrom, uspeo ju je sakriti u neku jamu i baciti se preko nje. I danas govori da ga je rat formirao u snažnu i neustrašivu osobu. Nakon rata, porodica dolazi u Milano, a Đorđo sanja kako će postati glumac. Ali, siromaštvo i bolesti su svuda oko njega i on se odlučuje na studije medicine na Univerzitetu u Bolonji. Odustao je nakon dve godine kada se suočio s činjenicom da nikada neće savladati svoje gađenje prema krvi.
Tih se dana je počeo da se bavi fotografijom i tako dobija prvi posao, 1957. godine u robnoj kući La Rinašente u Milanu postaje jedan od ljudi zaduženih za uređenje izloga.
Ubrzo napreduje i postaje direktor jedne eksperimentalne prodavanice odeće. Taj ga posao vodi na službena putovanja u Englesku, gde upoznaje nove, smele modne ideje, miljama daleko od tadašnje italijanske mode. Počinje za svoju prodavnicu da kupuje robu s Dalekog istoka, i tu se rađa njegova fascinacija Orijentom, ali i japanskom i kineskom umetnošću i stilovima života, kojoj je veran i danas.
Taj stil koji promoviše u prodavnici dovodi mnogo novih kupaca, pa mu robna kuća nudi posao glavnog nabavljača za sve njihove sektore.
Armanijeva karijera ubrzano se razvija, ali njegovi snovi su mnogo veći, jer tada već radi na skicama svojih prvih modela. I u tim ga prvim kreacijama vodi ga misao da mora da stvori odeću kakvu nigde nije mogao da kupi. Ali, najvažniji događaj tog dela njegovog života je poznanstvo s modnim dizajnerom Ninom Ćerutijem, koji mu 1961. godine nudi posao asistenta i mogućnost da samostalno radi na delovima njegovih novih kolekcija. Tako su prvi Armanijevi modeli stigli na tržište pod Ćerutijevim brendom Hitman.
Novi važan preokret stiže zbog ljubavi, zbog poznanstva s mladim arhitektom Serđom Galeotijem. Šta su bili jedan drugom i danas se samo nagađa, jer iako se Armani izjašnjava kao biseksualac, nikada nije potvrdio ni demantovao ni jednu svoju ljubavnu vezu. Činjenice ipak pretežu ka tvrdnji da je najveća ljubav njegovog žIvota bio upravo Serđo Galeoti.
Sreli su se na odmoru 1966. godine, mladi arhitekta se zbog Armanija seli u Milano, i zapravo su nerazdvojni sve do 1985. kada Serđo umire od posledica AIDS-a (i svu svoju imovinu ostavlja Armaniju). Upravo ga je on nagovorio da otvori sopstvenu modnu kuću, iako u prvim godinama njihove veze radi s dva modna dizajnera: Ermenaldinjom Zenjom i Emanuelom Ungaroom.
Na samostalnost se Armani odlučio 1974., a za početni kapital sopstvenog modnog brenda morao je da proda automobil. Bio je to najpametnije prodati Volksvagen golf u istorije autoindustrije.
U novoj firmi Đorđo je kreator, a Serđo radi sve ostalo, od finansija do reklamnih kampanja. Kada 1985. Serđo umire, iako uništen tim ličnim i poslovnim gubitkom, Armani i dalje krije emocije. Nekoliko godina kasnije o tim danima je rekao samo ovo: "Čovek uvek zna više nego što misli, a može i više nego što zna. Kada mi je 1985. umro poslovni partner, mnogi su bili sigurni da ću zatvoriti svoju kompaniju. Umesto toga, naučio sam da radim i ono što je on oduvek radio. Zato nikada ne podcenjujte svoju snageu."
Prva lansirana Armani modna kolekcija bila je namenjena muškarcima, a 1975. predstavlja prvu žensku kolekciju. Time je rođeno novo italijansko modno carstvo, ono koje osvaja modom koja je krajnje elegantna, jednostavna (gotovo bazična) u svojim krojevima i silueti, vrhunska u materijalima i izvedbi. Sve to delo je čoveka koji i danas tvrdi: "Razlika između stila i mode je u kvalitetu."
Profimedia
Na prvim Armanijevim revijama pistom šetaju muškarci u džinsu i jaknama od tvida, ali i sportskoj odeći u bojama koje su do tada bile nezamislive u muškim ormarima. U isto vreme njegove su žene seksi boginje, jer Armani tvrdi: "Biti elegantan ne znači biti upečatljiv, nego znači ostati ljudima u sećanju."
Ženama koje nose Armani to nije nimalo teško da postignu. Uspeh je neverovatan i nezamislivo raste, pa je tako 1998. godine profit kuće Armani iznosio 850 miliona dolara, čime je brend Armani postao najveća i najmoćnija italijanska modna kuća.
Ono po čemu se njegov pristup modi razlikuje od brojih drugih modnih kreatora je širina slike u koju on smešta odeću. On, naime, ne želi da ljudi ponekad obuku nešto s njegovim potpisom, nego želi pod egidom "Armani" stvoriti određeni životni stil. I mora mu se priznati da je u tome i te kako uspeo, a ta ista širina kojom je zahvatio u pojam mode ujedno je i temelj veličine i bogatstva brenda koji je uspeo da izgradi. Danas tako postoji Armani privé, odeća visoke mode, koju je nemoguće kupiti u prodavnicama i koja se šije za odabranu klijentelu. To su haljine u kojima se svake godine iznova na Oskarima pojavljuju najpoznatije i najlepše žene sveta.
Zatim je tu marka Đorđo Armani, koju je najlakše definisati kao najluksuzniji Pret-a-Porter. Reč je o modelima koji se šiju u vrlo malim serijama i dolaze u standardnim konfekcijskim brojevima, te se prodaju po vrtoglavo visokim cenama u 60 Armani prodavnica širom sveta. Istovremeno Armani je i kreator koji veliki deo svog rada ulaže u demokratizaciju mode, i koji ozbiljno radi na tome da odeća s potpisom postane dostupnija širem krugu ljudi.
Zato je stvorio Emporio Armani, liniju koja nudi odeću za mlađu generaciju i koja je cenovno prilagođena ljudima koji tek počinju da kupuju modu sa slavnim potpisima. Naravno, džins Armani takođe spada u najprodavanije modele u svom segmentu mode, a Đorđo ima i liniju dečje odeće (Armani džunior), kao i liniju predmeta za uređenje enterijera (Armani Kaza).
A posebno poglavlje u razvoju brenda čini Armani kozmetika, posebno parfemi, i muški i ženski. Čuveni toaletnu vodu "Aqua de Gio" namenjenu ženama Armani je stvorio 1982. i bila je to tada velika novost u industriji parfema, prvi senzualni miris za žene. Godine 1996. nastaje muška verzija Armani Acqua Di Gio Man, u kojoj su citrusne note zaronjene u bergamot i jasmin, a sve zajedno je podcrtano svežinom morske vode. I danas su to parfemi koji spadaju u omiljene letnje mirise miliona žena i muškaraca sveta.
Profimedia
Bio je to tek početak. Armani je stvorio i Prive liniju parfema, a jedan od njih je i Bois d'Encens, miris kreiran 2004. koji je postao njegov lični mirisni pečat, jer do danas Đorđo nije na sebe stavio ni jednu jedinu kap nekog drugog parfema. Svima koji traže svoj mirisni znak, savetuje: "Pažljivo odabrani miris može biti vaš zaštitni znak. To je prvo što ljudi osete kada uđete u sobu i to je poslednja stvar koja nestane kad izađete."
Godine 2006. stvorio je Giorgio Armani Code, miris prepoznatljiv po jedinstvenoj mešavini gorke narandže i đumbira, uz svežinu jasmina i orijentalnih slatkiša. A od 2013. zaštitno lice njegovog tada stvorenog parfema Giorgio Armani Si je prelepa Kejt Blančet u čijoj ruci bočica tog parfema izgleda kao čudotvorni ljubavni napitak.
