INTERVJU Dragana Džajić, voditeljka: "Otac mi i danas daje savete, njegovo iskustvo mi mnogo pomaže“

Atraktivna Dragana Džajić je maltene celog života odgovarala na pitanja novinara, a sada se našla s druge strane. Rado je prihvatila poziv

, posebno što u emisiji obrađuje teme u vezi sa modom koju odlično poznaje. Televizijski gledaoci imaju priliku da gledaju talentovanu i lepu Draganu na TV "Una", a ona je za TV dodatak "Alo" novina otkrila kako se snašla u voditeljskom poslu.

Da li je lakše odgovarati na neprijatna pitanja ili ih postavljati drugima?

- Odgovaranje novinarima je izazov jer nikad ne znate ko i kako razume vaš odgovor. Često novinari traže senzaciju i tamo gde je nema, tako da sam uvek

se priča. Što se voditeljskog posla tiče, veoma mi je inspirativno da radim jer razgovaram sa ljudima koje ne poznajem, a želim da ih upoznam kroz modnu prizmu. Drago mi je što su gosti uvek uzbuđeni kada dođu u „Kofer“ i kada zajedno razgovaramo o njihovim počecima, vizijama, stilu, nedoumicama.

Da li se do sada neko naljutio zbog komentara koji ste dali na njegovu odevnu kombinaciju?

- Nadam se da nije. Veoma poštujem svakog gosta i sa zadovoljstvom im lično upućujem poziv za gostovanje. Često me pitaju zašto ja to radim, a ne neko od kolega, ali zaista mislim da je važno dobiti poverenje, a ujedno i kroz neposredan razgovor upoznati potencijalnog gosta.

Imate li uzore među voditeljima zabavnih emisija?

- Ne mogu reći da imam uzore što se tiče voditelja, ali puno gledam kako to rade ozbiljni novinari koji su dugo u ovom poslu. Često gledam italijansku televiziju i pratim kako oni to rade. Srećom, kod nas ima zaista dobrih novinara sa kojima mogu da se konsultujem i da im tražim savet.

Kako je izgledalo odrastanje pored oca koji je poznati fudbaler?

- Odrastanje pored čoveka koji je toliko

je prava privilegija. Moj otac je čovek sa zaista ogromnim iskustvom i mnogo su mi pomagala njegova iskustva i saveti koje mi je davao i još uvek mi daje. Neretko razgovaramo o poslu i svaki put nakon razgovora poželim još više da se potrudim.

Koja vam je najlepša uspomena iz detinjstva?

- Ima ih mnogo. Najviše sam volela da se družim sa braćom i sestrama, ima nas dosta u familiji. Često smo zajedno putovali na odmore i to su možda najlepša sećanja. Ne mogu da ne spomenem i da sam uvek bila jako srećna kada bi me otac poveo na Marakanu.

Udati ste za brata teniserke Ane Ivanović. Zanimljivo je da su se vaše porodice družile, a vi se niste poznavali. Kako ste se upoznali?

- Upoznali smo se u teretani, nismo odmah stupili u kontakt. Retko sam dolazila u Srbiju jer sam živela u Monte Karlu. Po povratku iz Monaka, sreli smo se sasvim slučajno opet i tada je sve počelo.

Da li mislite da postoji recept za srećan brak?

- Nismo svi isti, ne gledamo svi isto na neke stvari. Svako od nas ima neke svoje prioritete. Miloševi i moji su isti i mislim da se zbog toga odlično slažemo. Imam pored sebe čoveka koji je pre svega moj prijatelj, veoma se poštujemo i volimo, imamo dete koje zajedno gajimo najbolje što možemo. Na neke stvari nikad ne bih pristala, a neki drugi bi možda i pristali, pa održe brak. Ako ste srećni u tom odnosu, onda super.

Da li je vaš sin nasledio dekin talenat za fudbal ili tetkin talenat za tenis? 

- Trenutno je u fazi kada želi da bude Spajdermen. Zasad je

Spajdermenova desna ruka i neka tako bude dokle god ga to raduje. Što se sporta tiče, vidim da je jako talentovan, ali ne forsiramo ga uopšte, ne želimo da u bilo kom trenutku oseti pritisak da u nekom sportu mora da bude najbolji.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom do sada?

- Po meni uspeh nisu novac i popularnost. I jedno i drugo je, naravno, lepo, ali po meni uspeh je kada pobedite sebe onda kada vam je najteže. Kada se izdignete iz svega što vas vuče dole ili vam remeti miran život. Uspeh je kada uživaš u onome što imaš i u onome što jesi. Sve ostalo je dodatak.

Bonus video: