Tatjana Šlosberg (35), ćerka Kerolin Kenedi i unuka Džona F. Kenedija otkrila da boluje karcinoma i to u terminalnoj fazi.
U emotivnoj ispovesti objavljenoj u subotu otkrila je da boluje od terminalne forme leukemije. Novinarka i unuka predsednika Džona F. Kenedija otvoreno je u tekstu za „Njujorker“ pisala o borbi sa akutnom mijeloidnom leukemijom, koja je otkrivena prošle godine, ubrzo nakon što je rodila svoje drugo dete.
Kako je navela, posle porođaja njen doktor je primetio poremećaj u broju belih krvnih zrnaca, a dalji pregledi su otkrili karcinom — tačnije, „retku mutaciju pod nazivom Inversion 3“.
Profimedia
„Nisam mogla da verujem da pričaju o meni. Dan ranije sam, u devetom mesecu trudnoće, preplivala kilometar u bazenu. Nisam bila bolesna. Nisam se osećala bolesno. Zapravo, bila sam jedna od najzdravijih osoba koje znam“, napisala je.
Lekari su joj u početku rekli da će joj biti potrebni meseci hemioterapije i transplantacija koštane srži.
„Standardni tretman nije mogao da me izleči“, dodala je.
Nakon porođaja, provela je pet nedelja u bolnici „Kolumbija–Presbiterijan“ u Njujorku, a zatim je prebačena u „Memorijal Sloan Ketering“ na transplantaciju koštane srži.
Kasnije je primala hemioterapiju kod kuće. U januaru se pridružila kliničkom ispitivanju CAR-T ćelijske terapije, vrste imunoterapije za određene vrste krvnih karcinoma, ali su joj lekari rekli da joj preostaje oko godinu dana života.
Šlosberg je opisala ogromnu podršku supruga, Džordža Morana, s kojim je u braku osam godina.
„Džordž je uradio sve što je mogao. Pričao je sa lekarima i osiguranjem umesto mene, spavao je na podu bolnice“, napisala je.
Par ima trogodišnjeg sina i jednogodišnju ćerku.
Zahvalila se i svojoj porodici, koja joj je bila najveći oslonac tokom protekle godine i po.
„Moji roditelji, brat i sestra podižu moju decu i svakodnevno sede sa mnom u bolnici. Drže me za ruku bez straha, pokušavajući da prikriju sopstvenu bol kako bi me zaštitili. To je najveći poklon, iako njihovu bol osećam svakog dana“, napisala je.
U završnici eseja, Tatjana je govorila o svojoj deci i pokušaju da sačuva poslednje uspomene sa svojom ćerkom.
„Ponekad sama sebe zavaravam da ću ovo zauvek pamtiti, da ću pamtiti i kad umrem. Naravno, neću. Ali pošto ne znam kakva je smrt i niko ne može da mi kaže šta dolazi posle nje, nastaviću da se pretvaram. Nastaviću da pokušavam da se sećam.“
