Već sa mladim godinama počeo je da gradi ozbiljnu karijeru.
U trenerske vode ušao je 2008. kao pomoćnik u Vojvodini, a ubrzo se afirmisao u domaćim klubovima svojim modernim pristupom igri i pružanjem šanse mladim talentima.
Najveću pažnju privukao je kada je preuzeo Crvenu zvezdu i vodio je u Evroligi, gde je pokazao hrabrost i trenersku zrelost uprkos izazovima. Nakon toga karijeru je nastavio u inostranstvu, beležeći značajne uspehe i priznanja, među kojima je i titula trenera godine u jednom od najjačih evropskih prvenstava.
I dalje je na klupi turskog Bešiktaša, sa kojim ostvaruje zapažene rezultate u Eurokupu, a prepoznat je po svojoj posvećenosti detaljima, autoritetu i sposobnosti da motiviše tim.
EPA-EFE/VALDA KALNINA
Saobraćajna nezgoda
Na početku svoje trenerske karijere, dok je radio kao asistent u Novom Sadu, Dušan Alimpijević doživeo je tešku saobraćajnu nesreću prilikom povratka sa utakmice u Kruševcu.
U nesreći je on teško povređen, dok su dvojica njegovih bliskih prijatelja, trener Nemanja Danilović i 19-godišnji košarkaš Nenad Grozdić, izgubili život. Ova tragedija ostavila je dubok trag na njegov život i karijeru.
— Život te prodrma i počneš da gledaš drugačije na svet, sazreo sam prebrzo, to je bio pravi emocionalni šok. Izgubio sam dva prijatelja. U ovoj priči nismo bitni mi koji smo preživeli, jedino su važne dve porodice, Nemanjina i Nenadova. Najviše su patili, naša tuga ne može da se poredi sa njihovom — prisetio se Dušan, pa dodao:
— Košarka i porodica su mi pomogli da ostanem na pravom putu. Teško je ponovo otvarati te rane, ali sa druge strane, sećanje na dvojicu divnih ljudi mora da živi. Oni su deo mog života i deo razloga zašto nikada ne odustajem — rekao je Alimpijević u intervjuu za Koš magazin.
Trener Zvezde kaže da se ne seća gotovo ničega u nesreći.
— Prvo čega se sećam posle toga je buđenje i slika mojih igrača, koji su razdvajali sedišta da bi me izvukli. Morali su da iseku autobus kako bi me izbavili — rekao je tada on.
Alimpijević je dodao da fizičke povrede nisu ostavile veliki trag u sećanju na taj događaj.
— Fizički oporavak je zanemarljiv u odnosu na psihički. Posebno kada izgubite dvojicu prijatelja. Trener Danilović je imao neverovatan uticaj na moju trenersku karijeru. Bili smo i prijatelji, ne samo kolege. Bili smo veoma bliski — napisao je Alimpijević u evroligaškom blogu 2018. godine.
Privatan život
U retkim trenucima priča o svom privatnom životu.
Tako je u jenom intervjuu Dušan Alimpijević istakao koliko mu je porodica važna, posebno jer je još sa 15 godina napustio porodični dom i rano izgubio oba roditelja — prvo oca, a potom majku.
Danas je srećno oženjen Kristinom Alimpijević i otac je dvojice sinova, Sergeja i Vasilija.
— Moja porodica i ja smo imali vrlo teških situacija u životu i od tada se sve svelo na jednostavne stvari. Sreća je zdrava porodica. Porodica me asocira na sreću. Ja sam rano izgubio oca i majku. Otišao sam iz rodnog grada sa 15 godina i uvek sam ostao željan roditelja. Dešavalo mi se, nakon što je majka umrla, da mahinlno potegnem za telefonom da je pozovem. Dok sam shvatio koliko mi znače, već sam ih izgubio. Tako da, danas sa svojom ženom i decom uživam u malim stvarima — rekao je Alimpijević za "Atv" i svojom prizemnošću i skromnošću samo privukao još snažnije simpatije u narodu.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
