"Koga briga šta drugi ljudi misle, ako sam ja srećna sa sobom": Vukayla nam otvorila dušu pre nastupa na PZE

Domaća javna scena bogatija je za još jednu autentičnu umetnicu. Sara Vukajlov, aka Vukayla u srpskoj javnsti postala je poznata posle objavljivanja pesme "Musk" sa kojom će se takmičiti na predstojećoj Pesmi za Evroviziju 2025. 

Kako i sama navodi autentičnost je nešto što je posebno privlači i u čemu uživa, u tom duhu ekipa redakcije Najžena ugostila je Saru i sa mladom pevčicom razgovarala o studijama, predstojećem festivalu, ali i o životnim razdobljima koji su je oblikovali. 

Odmah bismo sa pitanjem "gađali" u metu. Pored jedne tvoje koleginice, primetili smo da ste se posle nastupa na Radio-televiziji Srbije izdvojili kao ozbiljna favoritkinja za pobedu na Pesmi za Evroviziju 2025. Kažu da ste Vi dark horse. Osećate li tu energiju oko sebe? Prija li Vam "titula favoritkinje"? 

— Jako sam zahvalna za svu podršku koju sam dobila. Uopšte nisam očekivala u toj meri da bude, ipak sam nova. Tek sad dolazim na scenu, tako da da, definitivno sam jako zahvalna. Jednostavno, ti komentari koje dobijam... Kada mi neko pošalje poruku u vezi sa pesmom, u vezi sa tekstom i to da su se poistovetili na neki način sa njom... mislim da nema ništa lepše. Eto, to je najlepši deo ovakvog posla. 

 

 

U Vašoj pesmi imamo kombinaciju srpskog i engleskog jezika. Evovizijskih fanovi umeju kritikovati pevanje na nematernjem jeziku, a Vi ste sada spojili i srpski i engleski. Zašto je došlo do takve odluke?  

—  Pa iskreno, htela sam da postavim neki challenge sebi, a htela sam i da napišem nešto na srpskom. A što se tiče Eurovizije, htela sam naravno da to bude ipak neka kombinacija. Imam prethodne dve pesme koje su na engleskom. I to zato što želim da se što više ljudi poveže sa mojom muzikom, da što više ljudi jednostavno razume tekst. To je jedini razlog... Volim da se deklarišem kao umetnica koja pravi muziku za sve. Da li sad pravim za Ameriku, da li pravim za Srbiju, da li pravim za Balkan... Samo želim da to što više ljudi razume, odakle god da su. 

 

 

Pročitali smo da studirate na Berkliju, isti slučaj kao prošlogodišnja predstavnica Srbije. Šta to pravo iz Berklija donosiš u Srbiju? 

—  Berkli je jedno prelepo iskustvo. Pored toga što sam porasla kao umetnica i muzičarka, porasla sam jako kao osoba i kao čovek. Mnogo mi je proširilo vidike i producenta (prim. aut. koji je producirao "Musk") sam upoznala na Berkeliju, tako da ne bi ni pesma nastala da ga nisam na Berkliju srela.

 

Pisali ste tekst i muziku, šta Vas je inspirisalo za ovakav tekst? Da malo promenimo perspektivu, jesu li važne "maske u životu"? 

— Što se mene tiče, ja uvek gledam da sam totalno svoja, što više mogu. Naravno, tu mnogo ima sad ograničenja zbog naših nekih unutrašnjih problema, zbog društva i svega. Ali ja sam uvek za to da se maske skinu, uvek sam za to da budemo autentični, da budemo svoji jer mislim da je to prelepo i da je to najlepše nešto i na kraju krajeva mislim da to donosi mir i sreću nama. Tako da, koga briga šta drugi ljudi misle, iskreno, ako sam ja srećna sa sobom, ako ja imam mir, eto, mislim da je to jako bitno. Naravno, treba i samopouzdanja za takvo nešto, ali jednostavno, radije bih da budem svoja nego išta drugo. Ne bih mogla da ponesem to. Tako da, eto, to je neka moja poruka. Ja sam lično najsrećnija. Naravno, svako ima svoj put. Možda se nekim ljudima i neće to svideti. 

ALO/Aleksandar Nalbantjan

 

 

Verujemo da si preslušala do sada pesme koje će se ove godine naći na Pesmi za Evroviziju 2025. Imate li svoje favorite_kinje? 

—  Da, pa imam. Iskreno, to sam već spominjala, ali naravno Mimi, volim Tam i Haremke volim. Tako da, eto, to su mi neka top tri, da kažem. 

 

Koji raniji predstavnik_ca Srbije na Evroviziji je najpribližiji_a tvom senzibilitetu i zašto? 

Što se tiče vokalno, Marija Šerifović je žena nevrovatna. I pesma, naravno, i sve, ali ovako od novih, da kažem, jako mi se sviđa Konstrakta. Mislim da je otvorila negde vrata ostalima da budu svoji, da furaju svoj fazon, što bi se reklo. I to mi je prelepo stvarno. Vidi se da je umetnica.

 

A ko od od drugih zemalja? 

Lorin, moram da kažem. Lorin mi je jedna od omiljenih. Tako da da, Lorin, definitivno. 

 

Koja je to ključna poruka Vaše pesme, ko najviše treba da je oseti, a da to nisu "svi"? Sigurno ste se nekome obraćali.  

—  Pa, u stvari, u tekstu ja se obraćam sama sebi. Obraćam se delu sebe koji je pod svojim maskama zbog tih određenih norma koje su postavljene. Cela pesma je u stvari konverzacija između mene i mene.  Jer malo je kao da pričam sa sobom iz prošlosti - koja je gledala da se što više uklopi i koja gledala da bude određena osoba, ali jednostavno, nakon te promene koje sam spomenula prethodno, totalno sam se promenila i kao umetnica. Bukvalno sam rasla dok sam pisala ovu pesmu. Ja dosta zapisujem svoje misli i na taj način negde procesuiram sebe kao osobu i te promene. Lakše nekako kad se stavi to sve na papir i da, tako mi je nekako krenula i pesma jer sam krenula da razmišljam o toj temi i jednostavno sam htela... Ne znam, htela sam to da podelim samo s drugim ljudima. Zato što, stvarno, mislim da svako može da se poistoveti sa tim.

ALO/Aleksandar Nalbantjan

 

 

Šta nećemo sigurno videti na Vašem nastupu na Pesmi za Evroviziju i zašto? 

—  Nećete videti nešto što ja nisam. Nešto što se ne poklapa sa mnom. Samo to mogu da kažem. Znam da me toliko ne znate još, ali želim da ostavim tu neku misteriju jer mislim da sve ljudi mogu da shvate kroz moju muziku. Ja sam moja muzika. Moja ličnost je moja muzika. Naravno, prve pesme su dosta drugačije u stvari od ove sada i mislim da sam totalno negde otključala neki deo sebe što se tiče mene kao umetnice, kao tekstopisca najviše. Nije me sramota da pišem o takvim stvarima, nije me sramota da prikažem sebe i neku svoju filozofiju i neka svoja iskustva, tako da definitivno možete očekivati još dubokih tekstova, čak i mračnih. Mislim da treba se zađe čak i u naš mrak, jer mislim ako ne znamo šta je taj mrak, ne možemo ni da ga pobedimo. Tako da je bitno da svi uđemo i u našu lošu stranu i u našu dobru, jer kako je drugačije da rešimo i da odlučimo gde se mi najugodnije osećamo. 

ALO/Aleksandar Nalbantjan

 

Kako je biti mlada žena sa novim zvukom na srpskoj muzičkoj sceni? 

— Mislim da se polako otvara taj neki put za malo, da kažem, ne toliko komercijalne umetnike. Nema baš prostora za malo drugačiji zvuk muzike, drugi žanrove. To je nešto što me malo smeta na našoj sceni. Teško je živeti, što znaju umetnici, teško je živeti od muzike na ovakvim područjima, ako to nije, naravno, komercijala. Jedino što mi se sviđa preko je to malo ima više izbora. To je jedina stvar. Mislim, ja jako volim svoju državu, jako volim moj narod i želim da se to promeni. I menja se polako zbog čega sam jako uzbuđena i srećna. Vidim da ljudi polako prihvataju i druge stvari i mislim da će polako sve to doći i kod nas. Samo da ima više opcija... ne kažem sklonite komercijalu, nemojte ovo, nemojte, ne. Predivno je što imamo i dalje i našu i "ok" komercijalu i našu narodnu muziku i sve. Poštujem sve to stvarno i treba da odražavamo našu tradiciju, ali srećan sam i nadam se da ćemo otvoriti vidike i za malo neke druge žanrove, za malo drugi neki fazon. I vidim da se to dešava.


Bonus video: