Poznato televizijsko lice Miloš Urošević, kao dete je želeo da bude đubretarac. Na našu sreću, ta želja mu se nije ispunila. Slučajno je postao voditelj i već 17 godina radi taj posao. Šarmantnog Miloša gledamo radnim danima kao voditelja emisije „150 minuta“ na TV „Prva“, u kojoj sa svojim gostima razgovara o životnim i aktuelnim temama, a nedavno je ugostio i čuvenu Kasandru. Miloš je za TV dodatak Alo novina ispričao, između ostalog, kakva je Koraima Tores uživo.
Da li ste oduvek želeli da budete voditelj?
- Moja prva želja je bila da budem đubretarac, odnosno radnik gradske čistoće koji radi na kamionu za odnošenje đubreta. Mislim da je to zbog lakoće s kojom oni obavljaju svoj posao, a između ostalog, narandžasta boja mi je i danas u vrhu omiljenih. Posle toga sam shvatio da život ima druge planove za mene i opredelio sam se za sport, pa sam zbog ograničavajućih faktora, kao što je visina, završio višu školu za košarkaškog trenera. Na televiziji sam se obreo sasvim slučajno. Rekao bih da je dobro što sam ipak voditelj, iako sam više puta pitao đubretarce da im pomognem i radim sa njima. Rado su mi izlazili u susret. Veliki pozdrav i hvala, gospodo!
Foto: TV Prva/promo
U karijeri ste radili različite televizijske formate. Koji vam je najzanimljiviji?
- Najzanimljiviji format koji sam radio iz ugla istraživačkog duha koji imam u sebi je emisija „Galileo“. Danas je radi moj prijatelj i kolega Ivan Tešanović. Emisija "150 minuta" se konceptom razlikuje, jer ima studijski deo koji podrazumeva razgovore u formi intervjua, ali je tematski veoma bliska, jer je magazinskog tipa i sve može da bude tema. Naravno redakcija koja stoji iza te emisije broji mnogo više ljudi koji rade na pripremi i zaslužuje sve pohvale za ideje i realizaciju svake emisije - kaže Miloš za TV dodatak Alo novina.
Koju priču nikada nećete zaboraviti?
- Ne zaboravljam nijednu priču. Mnoge se ponavljaju, jer se i događaji ponavljaju, ali ljudi iznova donose nova iskustva na istu temu i fantastično je kako događaji za koje mislite da su dosadni, postaju baš ono što želite da čujete. Ono što najviše volim u svom poslu jeste mogućnost da nekome pomognem u bilo kom smislu.
Ugostili ste Koraimu Tores koja je najpoznatija po ulozi Kasandre, a sada ćemo je gledati u seriji „Igra sudbine“. Da li je fina kao i u seriji?
- Koraima je pre svega profesionalac. Shvatila je koliki je broj njenih obožavalaca u Srbiji i rešila da da sve od sebe da ostane ona Kasandra u koju smo se svi zaljubili i voleli je pre 27 godina. Što se izgleda i harizme tiče, reči koje je najbolje opisuju su "Una belleza que no ha cambiado nada". Ako ste voleli i gledali Kasandru, prevod vam nije potreban. U prilog njenoj pojavi i energiji, najbolje govori to što su žene upućivale najveći broj komplimenata, a svi znamo šta to znači.
Foto: TV Prva/promo
Nedavno niste mogli da sakrijete suze u emisiji kada je gostovao otac deteta ubijenog u „Ribnikaru“. Koliko je teško biti profesionalan u takvim situacijama?
- Ponos, strpljenje, razumevanje, snaga sa kojima roditelji ubijene dece nastupaju je za poštovanje, do mere kada poželite da ustanete kada ulaze u prostoriju. Koliko god da se pripremate za neke razgovore, ima trenutaka kada je, koliko god se trudili, nemoguće ostati profesionalan. Posao voditelja i novinara je da zadrži neutralnost, profesionalnost i dozvoli posmatraču da sam donese sud šta je ispravno. Ali kada ste pre svega roditelj i kada preko puta vas sedne majka ili otac kojima je dete ubijeno, kada im pogledate u oči shvatite da ste čovek, a ne profesionalac.
Koje osobine treba da ima dobar voditelj i novinar?
- Voditelj i novinar pre svega mora da bude radoznao, da se ne gasi istraživački duh. Da ne postoji tema koja ga ne zanima iako se opredelio da prati konkretnu. To je ona vrsta radoznalosti zbog koje zavirite ispod svakog kamena u potrazi za pravom pričom. Druga stvar koja je potrebna da bi neko bio dobar voditelj, možda je bolje reći neophodna, jeste kreativnost. I na kraju umeće da se ta priča iznese na pravi način i prepusti gledaocima, čitaocima, slušaocima da je dožive onako kako je oni osećaju.
Svakog dana ulazite gledaocima u kuće, pa verovatno imaju osećaj da vas poznaju. Da li zbog toga žele da vas nešto pitaju kada vas sretnu negde?
- Više se pitamo za zdravlje, život i na kraju poželimo jedni drugima sve najbolje. Ti mali razgovori popravljaju dan, a može mnogo toga i da se nauči, kada naučite da slušate. Ima tu i ozbiljnih tema i kritika i dešavalo se da donesu promene u perspektivi posmatranja određene teme u budućnosti. Vreme je ponekad ograničavajući faktor, ali razumemo se i to je najvažnije.
U emisiji imate kuvara koji priprema jela, a vi ih često probate. Umete li vi da kuvate?
- Petak je gotovo nezamisliv bez Bojana Stanimirovića. Umem da kuvam i volim da kuvam. Majstor sam da napravim dobro jelo i više ga nikada ne ponovim, jer sam savladao izazov. Volim da kuvam po receptima, mada se neretko dešava da nešto dodam ili oduzmem u zavisnosti od toga da li nešto volim ili ne. U principu, kada savladate kuvanje jaja, na dobrom ste putu da kažete da znate da kuvate.
Kada bi trebalo da svom detetu date samo jedan životni savet, šta bi to bilo?
- Malo je jedan životni savet, a kako se vremena menjaju mnogi od tih saveta postaju prilično besmisleni. Srećom deca su uvek pametnija od roditelja pa je možda bolje od njih tražiti savete za ono što mi učimo, a oni su se sa tim rodili - kaže Miloš za TV dodatak Alo novina.
Šta je vaš najveći strah?
- Plašim se da će ljudi prestati da se smeju.
.
Video:
.
Možda vas zanima…
povezane vesti
