Strasnim ponedeljkom počinje poslednja nedelja do Uskrsa, i te dane do velikog hriščanskog praznika bi trebalo provesti u strogom postu, molitivi i pokajanju. A evo kakvi vas sve pravoslavi običaji očekuju, koji donose blagostanje i mir u dom.
Strasni ili veliki ponedeljak
Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.
Naziv "strasna", ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.
Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.
Ova nedelja ima i naziv “zavalita”, kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Velika sreda
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.
U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
Veliki četvrtak
Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.
Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
Veliki petak
Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstrožiji post.
Farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima love se zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.
Velika subota
I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.
Vaskrs
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine, piše Stvar ukusa.
Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.
Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa “Hristos vaskrse”, na šta vam oni odgovaraju “Vaistinu vaskrse”!
