Ja sam hteo decu i za svoju decu moram da se borim kako umem i znam… Sve što sam stekao, stekao sam sam… Do sada mi niko nije pružio ruku pomoći a iskreno nisam ni od koga ništa ni tražio, navikao sam da sve sam u životu zaradim i steknem svojim radom… Nisam navikao da išta od ikog tražim”, započinje priču mladi Marko, samohrani otac troje mališana, s kojima je ostao sam otkad ga je njihova majka napustila pre oko mesec dana, uoči Nove godine.
Postoje ljudi oko nas koji svoju muku i tugu nose ćuteći, ne žaleći se i ne opterećujući nikog svojim problemima. Takve ljude najčešće ne primećujemo ili zatvaramo oči pred njihovom mukom, kaže Branko Stanković, autor TV emisije Kvadratura kruga koji ovakve i slične priče beleži širom Srbije.
Jedna od takvih jeste i životna priča mladog tate Marka Ljubovića iz Titela. Marko je jedan od onih koji u sebi nosi sav teret koji mu je život natovario na leđa. Odnedavno sam podiže troje dece koju pokušava da prehrani odlazeći u nadnicu, od čega mesečno može da zaradi od 30.000 do 40.000 dinara. Za njega zasad stalnog posla nije bilo iako ga je tražio pa se sam snalazi kako ume i zna…
Sve što je stekao, stekao je svojim rukama jer sem njih i svog konja drugo nema… Tako se prehranjuju.
Dok sve to stidljivo priča, pored njega na krevetu sede njegovo troje dece – najstariji sinčić, mlađa ćerkica, i treća, najmanja, mezimica u njegovom naručju.
Nijedan posao ne odbija, milostinju ne traži, a s konjem izvlači drva, radi, tovari, preteruje šta god kome treba i šta god ko zatraži.
O tome svedoči i Markova komšinica, tetka Staka, koja za mladog oca ima samo reči hvale: vredan, radan, pošten, nikad ne kasni, uvek tačan i preponosan da uzme pomoć čak kad mu je i drugi otvoreno nude. A koliko naplaćuje? Koliko ko da, tako veli gospa Staka kojoj se našao nekoliko puta od pomoći, posebno otkad joj je muž umro pa od težih poslova ne može sve sama.
“Svaki posao prihvata, ide u šumu, radi, kad mu nešto ponudim, njemu je prosto neprijatno da uzme čak i kad mu treba”, priča Staka.
Marko kaže da dvoje starijih idu u vrtić a on brine o najmanjoj, a pomaže mu i sestričina da ih malo pričuva kad on mora u nadnicu, da odradi neki posao i zaradi.
“Oni su mi podrška, snaga i volja da se borim za njih…”, kaže Marko čija su deca umivena, doterana, lepo obučena… Znaju da je mama otišla…
“Mama je otišla kod dede”, kažu dvoje starijih uglas dok najmanja uživa u tatinom naručju. A kada su stigli i pokloni, nastala je velika radost. Marko nije mogao da veruje kad su uz poklone stigla i pakovanja brašna, ulja, svega što jednoj kući treba da prezimi zimu.
