"Slavlja mogu da se praktikuju u toku posta ali umereno. Dakle, ako praktikujete veru, postite, onda imate problem kako proslaviti doček Nove godine sa posnom trpezom, bez opijanja i preglasne muzike ili preteranog veselja. Nije pravoslavcima zabranjeno da slave Novu godinu, ali prosto im se kalendarski ne uklapa u verski život", kaže verski analitičar Željko Injac objašnjavajući da li pravoslavni vernici treba da slave Novu godinu, koja pada u vreme posta .
Injac dalje diskutuje o značaju Nove godine iz hrišćanske perspektive. On opisuje očekivanje da nova godina donese nešto dobro kao nerealni optimizam i ističe da je vera u Novu godinu, za one koji nisu vernici, zapravo pseudoreligija.
"I konačno koji je smisao dočeka Nove godine sa hrišćanskog stanovišta? Šta ona znači verniku? Zapravo ne znači ništa. Oni koji nisu vernici, ne poste, ne odlaze u crkvu na bogosluženja, njima nije problem da proslavljaju Novu godinu ali šta i njima realno znači taj praznik, osim što imaju par slobodnih dana? Iščekivanje da će nova godina doneti nešto dobro je nerealni optimizam. Eto, recimo, dočekivali smo 2022. s nadom da će doneti nešto lepo i dobro a ona je donela rat u Evropi. Ipak, to očekivanje i ta vera u Novu godinu jeste religijska", otkriva za 24sedam.
Osim toga, Injac istražuje i verovanje u progres kao neku vrstu vere, ali naglašava da ta vera nije jasno definisana, a progres niko ne garantuje.
U zaključku, Injac savetuje da treba biti optimističan, ali istovremeno i realan.
"Sama crkva obeležava po starom kalendaru molepstvijem doček Nove godine, moleći se da u njoj ne bude rata, bolesti, gladi, i drugih nesreća. Treba biti optimističan, ali treba biti i realan".
