Sutra slavimo veliki pravoslavni praznik - Vozdviženje Časnog Krsta to jest Krstovdan. U verskom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u praznike tokom kojih je obavezan post.
O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak 2 puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
Osim za jesenji Krstovdan, jednodnevni postovi važe i za sledeće dane:
- Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica.
- Krstovdan, uoči Bogojavljenja, 18. (po starom kalendaru 5.) januara.
- Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra (29. avgusta).
Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:
Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.
Dakle, suhojedenje podrazumeva uzimanje suve hrane ili samo hleba bez vode, jedanput na dan.
Podsetimo, pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje.
