Sutra slavimo veliki pravoslavni praznik - Vozdviženje Časnog Krsta to jest Krstovdan. U verskom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u praznike tokom kojih je obavezan post.
O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak 2 puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Osim za jesenji Krstovdan, jednodnevni postovi važe i za sledeće dane:
- Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica.
- Krstovdan, uoči Bogojavljenja, 18. (po starom kalendaru 5.) januara.
- Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra (29. avgusta).
Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:
Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.
Dakle, suhojedenje podrazumeva uzimanje suve hrane ili samo hleba bez vode, jedanput na dan.
Podsetimo, pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje.
