Sa jedne strane, mnogi smatraju da roditelji imaju moralnu obavezu da obezbede svoju decu, pružeći im osnovne potrebe za životom kao što su hrana, smeštaj i obrazovanje. Ovi zagovornici veruju da su roditelji odgovorni za stvaranje sigurne i stabilne osnove za budućnost svoje dece, pružajući im priliku da se razvijaju i napreduju u životu.
S druge strane, postoje i mišljenja koja naglašavaju važnost lične odgovornosti i nezavisnosti. Neki smatraju da roditelji treba da usmere svoju decu ka razvijanju sopstvenih veština i sposobnosti, omogućavajući im da steknu nezavisnost i samostalnost. Prema ovom gledištu, prevelika materijalna podrška može dovesti do nedostatka motivacije i ličnog rasta.
Upravo ovo pitanje postavljeno na Redditu dobro je prodmalo ljude u Srbiji, u kojoj je ipak podrazumeva da su roditelji dužni da materijalno obezbede svoju decu.
"braćam se prvenstveno ljudima koji su od rođenja podstanari, čiji roditelji celog života rade za minimalac, koji su od ranog doba morali da traže neki posao i koji su svesni da nemaju baš ništa što bi jednog dana nasledili. Da li ste ljuti jer se vaši nisu više potrudili kako bi svojoj porodici obezbedili nešto što treba da bude osnovno i sad vi morate duplo više da se trudite, radite i borite u životu? Mislite li da je to većim delom njihova greška koju su mogli da poprave ili ipak smatrate da je kriv sistem i ne biste okrivili njih lično? - napisao je jedan momak na Redditu.
I naravno, komentari su samo pljuštali.
. Ne toliko, ali smeta mi što danas od mene očekuju brda i doline dok mi nisu dali nikakve temelje koji su potrebni da netko izraste u uspješnu osobu. Ne možeš uložiti ništa (materijalno, duhovno, emocionalno, intelektualno) a očekivati Billa Gatesa.
- Ne bih mogao sebe u ogledalo da pogledam kada bih se ljutio. Koliko god da su mi obezbedili, znam da su izvukli poslednji atom snage, para i živaca da postanem funkcionalan deo društva a pre svega, dobar čovek. ( To poslednje je subjektivno ali da, smatram sebe za dobrog čoveka. )
- Ljubav, paznja, briga za dobrobit, zdravlje i srecu deteta. Najgore je kada toga nema. Nije me toliko pogodilo materijalno siromastvo, bezbroj dana na hlebu i margarinu u detinjstvu 90tih, najviše me je bolelo odsustvo ove emocionalne podrške. Ta rana ne može nikad da zaceli.
- Naravno da sam ljut, nisu mi ništa obezbedili, sad ja moram da se mučim da bih svojoj deci nešto obezbedio da i moja deca ne budu ljuta na mene i da mi govore da sam debil, baš bih se ružno osećao da budu ljuti na mene jer im nisam ništa obezbedio.
Ipak, moramo biti i razumni. Važno je uzeti u obzir i ekonomske okolnosti porodice. Neki roditelji možda žele, ali jednostavno ne mogu finansijski obezbediti svoju decu na isti način. Ovo postavlja pitanje do koje mere je realno očekivati od roditelja da ostave značajne materijalne resurse svojoj deci.
U konačnom smislu, odgovor na pitanje da li su roditelji dužni da obezbede decu materijalno često zavisi od različitih faktora kao što su kultura, ekonomske okolnosti, lična filozofija i vrednosti.
A šta vi kažete?
Anketa
Da li su roditelji dužni da materijalno obezbede svoju decu?
