Važan tekst za sve RODITELJE: "Zaboravite na trend koji podrazumeva da vodite decu na ROĐENDANE, a da im ovo bude aktivnost"

 

Umesto tradicionalnih rođendana u igraonicama ili restoranima, roditelji sve češće svoju decu vode na terene za paintball gde pucaju na svoje drugare iz specijalnih pušaka koje koriste kuglice sa bojom umesto metaka.

Jedna mama ispričala je novinaru 24sedam da je nedavno njen sin tražio da mu organizuje rođendan u paintball klubu "jer je i sam bio na takvom rođendanu mesec dana ranije".

- Njegov drugar ga je zvao na rođendan u paintball klub i onda je on to isto poželeo za svoj rođendan. Deca to vole i jednostavno traže vam. Pa sam odlučila da mu ispunim želju - ispričala nam je ova mama.

Dovoljno je bilo da na Guglu ukucate "paintball rođendan" pa da vam izađe nekoliko ponuda za ovakvu vrstu "slavlja".

Cene se kreću od 24.000 pa naviše za dva sata "upucavanja", u zavisnosti od broja igrača.

Na sajtovima piše da je ovo najpopularnija vrsta proslave dečjeg rođendana a predstavljaju ga kao "timski streljački sport".

Inače, čak i na Jutjubu možete naći snimke sa ovakvih rođendana gde se vidi kako dečaci i devojčice od desetak godina "proganjaju" jedni druge na terenima za painball u nameri da pucaju. 

Naravno, pobednik je ona ekipa koja u roku od nekoliko rundi koliko traje čitav obračun, upuca više učesnika suprotne ekipe odnosno pobedi u više krugova.

Roditelji moraju da odbiju

Dečji psiholog Marina Nadejin Simić kaže za 24sedam da roditelji moraju da odbiju takav zahtev deteta i ponude nešto što bi detetu bilo prihvatljivo. 

- Postavlja se i pitanje ako se dete druži sa takvom decom, u kom pravcu ide cela ta grupa. Ako su manja deca, neki će se izvući ali neki i neće. A ako su veća deca, neki su već krenuli u pogrešnom smeru - kaže ona.

Psihološkinja objašnjava da ideja slavljenja rođendana uz ovakvu "zabavu" deca dobijaju iz video-igrica koje doživljavaju kao zabavne.

- Potpuno bez spoznaje da igrice nisu realan svet i da ne mogu da se tako ponašaju u realnom svetu. Na roditeljima je da kažu da to nije u redu, da se rođendan ne proslavlja tako što idete u rat i borbu. I gde ubijate i ranjavate jedni druge. Jeste to igra, ali se svodi na to - objašnjava ona.

Nadejin Simić kaže da kada pričamo o igricama u kojima je cilj "ubiti" nekoga padaju kriterijumi o tome šta je nasilno, a šta nije.

- Mi to zovemo normalizacija nasilja, odnosno agresivnosti. Govorimo o nekim dugoročnim posledicama. Neka nova istraživanja pokazuju da su neka deca četiri do šest sati na internetu. Ako je dete u školi, pa toliko na internetu, a mora da spava, jede i još ako se bavi nečim, onda nema vremena da se igra i komunicira sa ljudima. Ono ne razvija proces socijalizacije, uključivanja u društvo gde uči ne samo manire i obrasce ponašanja već i da komunicira sa drugima. Da shvati da nije uvek glavni i da nađe način da se pozicionira u grupi - kaže ona i dodaje da neka deca rezonuju kako će "sve da pretuku" pa da budu glavni u grupi a da je to zbog toga što nemaju socijalne veštine.

Psihološkinja kaže da danas postoje veliki broj destruktivnih i agresivnih igara, kao i da je puno nasilja oko nas, tako da treba voditi računa o dečjim igrama.

S druge strane, kaže ona, na televizijama se pojavljuju kriminalci sa kojima se rade intervjui i na taj način se glorifikuju ali i daju pogrešni modeli deci.

- Novo je vreme i moramo da se prilagođavamo, ali ne moramo da uzimamo sve što je negativno. Ako ne budemo znali da postavimo granice stvarno ćemo otići u aut - kaže ona.

Nadejin Simić smatra da roditelj mora da ima kritički pristup. 

- Jedno je moda i savremeno doba, a ono što je važnije jeste koliko je to dobro za moje dete. Kakvu ja njemu poruku šaljem? Šta ja njega time učim? Postoje mesta gde imate, recimo, traganje za tajanstvenim predmetom. Gde vam daju ozbiljne mozgalice i tragove koji vode decu ka nekom predmetu. To su ozbiljne mozgalice a deci je to maksimalno zabavno. Zašto ih tome ne voditi? Ili zašto ne otići u kuglanu, golf.. priuštiti im nešto što je novo i što nisu ranije videli. Postoji gomila intelektualnih i sportskih aktivnosti za koje bih se pre opredelila nego za rat - zaključila je Simićeva.