Otac je 8 godina zlostavljao devojčicu u stanu u Mirijevu: Zašto do sada niko od rodbine i komšija nije reagovao, zašto su ljudi nemi na nasilje?

Naime, policajci su u petak uveče ušli u stan u beogradskom naselju Zvezdara iz kojeg se širio nesnosan smrad, a sigurno je da jezive prizore koje su zatekli nikada neće zaboraviti.

U kupatilu su pronašli prljavu i izmučenu devojčicu, koja je bila toliko izgladnela, da je pitanje da li bi uopšte preživela, da je u kadi, u kojoj je otac najčešće držao ostala samo nekoliko dana duže.

Policijska patrola je, inače u stan na Zvezdari došla po dojavi Beograđanke I. L, koja je u policijskoj stanici Palilula prijavila da ju je muž Uroš Pašajlić (38) brutalno tukao i da duže vreme drži svoju ćerkicu kao roba.

Žena je imala vidljive povrede na licu i izjavila je da ju je nevenčani suprug Pašajlić udario glavom i slomio joj nos.

- Tada je ispričala i da Pašajlić drži osmogodišnju ćerkicu godinama zatvorenu u stanu na Zvezdari. Ćerkicu je, kako je navela I. L, dobio u braku sa drugom ženom - istakao je anonimni izvor za Blic.

Javnost je u mešuvremenu ostala zbunjena i besna nad horor pričom koja bi mogla da obeleži devojčicu za "ceo život".

Pitanja koja se spontano nameću su: Zašto ova žena ranije nije prijavila nasilje i kako je moguće da komšije, koje su znale da se u istom stanu odvija "horor priča" nisu ništa uradile po tom pitanju?

Tim povodom, kontaktirali smo Tanju Ignjatović, psiholоškinju, koja je i jedna od osnivača Autonomnog ženskog centra u Beogradu  i postavili joj nekoliko pitanja čije bi odgovore volela da sazna cela Srbija.

Privatna arhiva

Kako je moguće da žena koja je prijavila slučaj nije ranije reagovala?

- Nema informacija o tome da je žena koja je u policiju došla sa vidnim povredama i prijavila da nasilnik ima i maloletno dete ranije dolazila u taj stan. Pored toga, kada je nasilje brutalno i opisano, strah žrtve od pretnji i posledica je mnogo veći, nekada parališući, posebno ako nema povrenje u reakciju institucija.

 Zašto komšije nisu reagovale, iako su mnogi od njih znali da je devojčica zatočena u kupatilu? Zašto smo kolektivno slepi i nemi na nasilje?

- Iz medisjkih izveštaja moglo bi se zaključiti da su komšije u nekom trenutku 2020. godine prijavile policiji saznanje da se iz stana čuju neobični zvuci. Šta je policija, kao i nadležni centar za socijalni rad kojem je policija morala da prenese informaciju, uradila povodom te prijave, ostaje nejasno.Verujemo da će ove okolnosti razjasniti najavljena kontrola postupanja. Naravno, komšije ili rođaci deteta mogli su i nakon 2020. godine da prijave sumnje da je dete ugroženo. Postoji više razloga zašto to ljudi ne čine. Još uvek mnogi misle da je reč o privatnoj stavri i ne žele da se mešaju. Neki se plaše posledica nasilja ili da će biti pozivani kao svedoci. Ovakvo reagovanje se objašnjava i sociopsihološkim fenomenom koji se naziva difuzija odgovornosti. Pojednostavljeno to znači da što više ljudi prisustvuije nekoj dramatičnoj situaciji, manja je verovatnoća da će neko pomoći. U ovom slučaju, što više ljudi ima saznanje da se nešto čudno ili opasno dešava, manje je verovatno da neko prijavi, jer svako veruje da će to uratiti neko drugi. Spremnost da reagujemo u ovakvim situacijama treba sistematski da se neguje.        

Kakve posledice može zlostavljanje da ostavi na dete?

- Zlostavljanje, posebno dugotrajno i teško, uvek ima ozbiljne posledice na celokupni razvoj deteta. Zlostavljanje podriva osnovne potrebe svakog ljudskog bića, a to su potrebe za sigurnošću, poverenjem i podrškom. Posebno je teško kada zlostavljanje dolazi od bliskih ljudi, roditelja koji bi trebalo da brine, zaštiti i podrži razvoj. Posledice su teže kada se zlostavljanje javlja na ranom uzrastu, kada potkopava fizičku i emotivnu bezbednost deteta, bez kojih nema odgovarajućeg saznajnog, emotivnog i socijalnog razvoja.

Kako bi mogla da izgleda socijalizacija deteta, odnosno procedura ponovnog uvođenja deteta u društvo i koliko bi to moglo da potraje?

- Ovom detetu, dok se fizički oporavlja i dugo nakon toga, biće potrebna stručna pomoć psihologa i psihoterapija, koju institucije i država moraju da joj obezbede. Nakon što se naprave stručne procene posledica ovog isksutva, biće potrebno da se napravi plan aktivnosti i odrede realizatori. Posebno bi bilo važno da dete što pre dobije odraslu, toplu i brižnu osobu sa kojom može da napravi veze, da bi mogao da počne proces oporavka i rad na uspostavljaju i razvoju funkcija, veština i relacija koje su oštećene ovakivim isksutvom. Dakle, biće potrebno mnogo pažnje, topline, brige i stručnog rada da bi se ovo dete oporavilo.     

BONUS VIDEO