U jednom kineskom selu je živio siromašni poljoprivrednik koji se oslanjao na male prinose sa svoje njive. On i njegova supruga i sin su koristili konja da im pomogne u radu. Jednog dana, konj je pobjegao kada je ograda bila slučajno ostavljena otvorena. Komšije su čuli za ovaj događaj i sažaljevali su poljoprivrednika, govoreći kako će sada teško raditi bez konja. Međutim, poljoprivrednik je odgovorio: "Ko zna da li je ovo sreća ili nesreća."
Nekoliko nedjelja kasnije, konj se vratio, a sa njim je bio čitav jahački vod divljih konja. Komšije su bili oduševljeni kada su vidjeli sve te konje i komentirali su kako je to bila sreća za poljoprivrednika. Ali poljoprivrednik je ponovno odgovorio: "Ko zna da li je ovo sreća ili nesreća."
Učenje ove priče je da ne treba donositi preuranjene zaključke o situacijama koje se događaju u životu jer se ishod može pokazati sasvim drugačijim nego što smo prvotno mislili. Život je pun iznenađenja, pa bi bilo mudro ostaviti prostor za različite mogućnosti i promišljati o tome kako se možemo prilagoditi novonastalim okolnostima.
Komšije su još više bile zbunjene čuvši taj odgovor. Poslije nekoliko dana, dok je njegov sin krotio jednog od konja, pao je na zemlju i slomio nogu. Komšije su odmah uzviknule: "Kakva loša sreća, a kako ćeš sad da radiš?!“ A farmer je još jednom odgovorio: "Sreća ili nesreća, ko to može znati!". Komšije više nisu znale šta da misle o starcu. Pomislili su: "Možda je lud!". Poslije nekoliko nedelja u selu su se pojavili neki vojnici koji su regrutovali mlade ljude za rat. Kada su ušli u kolibu, našli su šepavog mladića i prirodno ga odbacili, dok su svi ostali mladići regrutovani. Komšije su opet povikale: "Kakva sreća!" A stari farmer je još jednom neometano odgovorio:"Sreća ili nesreća, ko to može znati!"
Trik pitanje: postoje li sreća i nesreća? Ako bismo ovu priču saželi u simbol, ovo bi sigurno bio Tao: ništa nije apsolutno, sve se menja, sve mutira. Sve je u nastajanju i stoga se razvija na način koji će nam dugoročno ostati nepoznat, zbog čega je beskorisno trošiti vreme i energiju na procenu da li određeni događaj potiče iz sreće ili nesreće: nijedan od njih zapravo ne postoji jer kao određeni događaj koji će se tada razvijati vremenom zavisiće od toga kako ga doživljavamo i kako reagujemo na njega. Stari seljak nas uči upravo ovome: ko može reći da li vas u životu prati sreća ili nesreća? Niko, zato nema potrebe da gubimo vreme na to, pošto niko nikada neće dobiti odgovor. To je lažno pitanje koje služi samo tome da izgubite iz vida ono što je zaista važno u vašem životu . Ako svoj život stavite u ruke slučajanosti, sreće ili nesreće, kakvom snagom ga možete promeniti?
Sreća ili loša sreća, nije važno - bitno je kako reagujete na život. Sreća i nesreća su izvan našeg dosega i čini se da ih diktira vrhovna i hirovita sila. Ko bi se onda mogao suprotstaviti takvoj sili? Ako se Nebo obruši na mene, kakve šanse imam da mogu da se spasim? Nikakve. Ali ako događaje smatram jednostavno neutralnim (koji ne potiču ni iz sreće ni iz zle sreće), dajem sebi mogućnost da delujem, da uzmem uzde svog života ne prepuštajući ih slučaju. Peh i sreća ili greška i pouka? Prihvatajući događaje jednostavno kao deo svog putovanja, imam priliku da usavršim svoje iskustvo (i da napravim nova), naučim neke važne lekcije i pokušam da sprečim da se događaj ponovi, moje znanje širi se na sektore koji su mi bili potpuno nepoznati . Da se vratimo na priču, ono što možemo reći mimo koncepta sreće ili zle sreće je da postoji greška i pouka. Greška, prepoznata kao takva, a ne kao fatalna, navodi nas da shvatimo kako da sprečimo da se greška ponovi: ako je farmer ostavio vrata otvorena samo sa jednim konjem, sada će sigurno proveriti nekoliko puta, posebno sada kada ih ima više. U učenju se iskustvo usavršava, znanje proširuje, razvijaju se određene veštine. Posredno, greška poziva da rastemo i to je dar. Percepcija sreće donosi privremene poklone, koji retko traju tokom vremena, ali rešavanje problema umesto toga postaje deo vas i možete ga replicirati po volji, što sa srećom ne možete. "MUDRA OSOBA NIJE ONA KOJA MANJE GRIJEŠI . VEĆ ONA KOJA NAJVIŠE UČI IZ SVOJIH GREŠKA “. ~Harvey B. Mackay
