Svedoci smo da je sam proces traganja za stanom izuzetno stresan, a kad na to dodamo i stanodavce koji su kirije digli u nebesa, jasno nam je koliko je on dodatno otežan.
Za pristojan, čitaj čist stan, nekada je neophodno da izdovijte i po nekoliko kirija unapred, depozit u visini kirije, a nekada ste primorani da angažujete agenciju koja će svakako da vam traži deo kolača.
Svi mi koji smo još studenti došli u Beograd, susreli smo se ovakvom situacijom, ali kada stavim na stranu staru dobru izreku da svako svoju robu može da ceni koliko hoće, ostaje mi samo čist bezobrazluk pojedenih stanodavaca, da mi bode oči.
Šta sve ljudi izdaju
Prošlo je više od petnaest godina od trenutka kada sam prvi put došla da gledam stanove. Iskreno nije mi palo na pamet da ljudi mogu sobu u kući da izdaju kao garsonjeru, a još manje da to isto mogu da urade sa preuređenom garažom bez ijednog prozora i da za istu traže ozbiljnu svotu novca.
Ipak, najveći utisak je čovek koji je oglasio da izdaje stan od 40 kvm u stambenoj zgradi. Naravno da nije bilo ni reči o zgradi. Bila je to trošna kućica u delu grada koji je praktično bio van civilizacije u to vreme, ali i to nije bilo ono najgore. Primetila sam tad da je stan mnogo veći od 40 kvadratnih metara. Iako mi se stomak okrenuo nad svim tim jambolijama koje su prekrivale istrošeni tapacirani nameštaj, moram da priznam da mi se tek zavrtelo kad je gospodin objansio da bi moj prostor bio do veš mašine i da bi ga on obeležio selotejpom. Na moje pitanje ko bi živeo u drugom delu stana odgovorio je da bi to bio on.
Od babinog kredenca do senilne Ane
Sledeći stan koji sam videla imao je nešto više od 20 kvadratnih metara. Iako je cena bila prilično visoka, bar je delovalo čisto i pristojno i da, bio je na solidnom mestu. Baš sam bila spremna da progutam činjenicu da garsonjera nema nameštaj za odlaganje, nijedan ormar ni fioku, već isključivo starinski kredenac koji uopšte u stanu nije delovao funkcionalno, uletela je žena od 80 godina i počela da pretura po istom. Novi, potencijalni stanodavac mi objasnio da je to njegova majka koja živi preko puta i koja bi nekoliko puta dnevno dolazila da pretura po kredencu. Selna je, pa treba da imam razumevanja. Otišla sam momentalno...
Za razliku od gospođe babe, gospođa Ana nije bila senilna uopšte. Izdavala je stan sa starim stvarima na Dorćolu, ali bar je bilo koliko, toliko čisto i cena je bila odlična. U taj stan sam ušla i tu sam ostala dve godine. Nevolje su počele onda kad je gospođa Ana počela da glumi da je senilna. S vremena na vreme je zaboravljaja da joj je kirija plaćena, da smo se dogovorile da mi da letnji popust i da komšiji curi nešto iz našeg kupatila.
Naravno, gospođa Ana je imala majstora za sve, čitaj majstora koji nije ni vodoinstalater, ni električar ni stolar, ali perfektno zna da pokvari sve čega se dohvati. Tako je jednom prilikom popravljao slavinu, umesto da stavi silikon na kadu, pa je to rezultiralo ogromnom poplavom, na koju je komšija već upozorio.
Naravno da sam glavni krivac bila ja, a da je gospođa Ana, nenajvljena u 11 sata uletela u stan i da je bila lično uvređena i povređena kad je videla da u njemu sede drug i drugarica i piju pivo iz limenke. Ta limenka koju je tad trigerovala da mi s vremena na vreme upada u stan, jer možete misliti šta ima meni neko da dolazi u iznajmljeni stan
Kad se peć pokvarila, opet je poslala istog majstora, pa ga je drmnula struja, ali tad sam već planirala da idem.
Uvek može gore
Novi stan sam našla preko agencije. Veliki, prostran i povoljan, ali na lošem mestu. Mane su bile očite, pa tako tri ringle nisu radile, a gazdraica se ovbavezala da će ih popraviti. Nije nikada.
U početku je sve bilo ok, a onda je počela da se javlja za svaku glupost. Tražila je od mene i cimerke da razvlačimo krevet u osam uveče zbog komšinice. Stari trosed je toliko škripao, da se činilo da je lakše da ga mi razvučemo u osam sati uveče, nego da se recimo isti baci na otpad i ubaci nešto jeftino, ali bar novo i iz ovog veka.
Onda je počela da upada nenajavljena. Čule bismo je kako vrata otključava u šest ujutru i kako čisti. Jedno vreme je imala nervni slom zbog četke. Smatrala je da četka ne može da se ostavi na stolu, nego mora da bude u fioci.
Jednom je histerično uletela u toalet i maničo trljala kamenac, koji se primećivao samo ako se baš zagledate. Na kraju smo iz stana pobegle, ostavlajjuući joj depozit i novac za račune.
Zvala nas je nakon petanaest dana da nam kaže da da smo napravile štetu od 700 evra. Njen foto tapet sa slikom jeseni, iz osamdesetih godina prošlog veka je bio izgreban na jednom mestu, a one tri ringle nisu radile. Tri ringle za koje se obavezala da će ih ona popraviti.
Nikada joj se više nisam javila
Treća sreća
Na kraju smo našli sjajnog stanodavca. Kasnije smo i otkrili zašto je bio baš sjajan. Branko nas je posećivao jednom mesečno, preuzimao kiriju i obaveno pio kafu sa nama. Nikada nije pravio problem oko manjeg nereda, niti se nervirao kad bismo recimo zakasnile sa kirijom ili računima. Verovao nam je.
Na kraju smo shvatile da Branko baš i nije bio gazda stana u kojem smo živele, već je gazda bio brat njegove žene. Jednog leta je samo doleteo iz Kanade, a kao poklon cimerki i meni je doneo kesicu kafe, za koju nas je posavetovao da je podelimo. Četriri dana je spavao na dušeku između naših kreveta.
Kasnije sam otišla u svoj stan.
Kako stanodavac treba da se ponaša?
Verujem da su mnogi od vas imali slična, delimično stresna, delimično komična iskustva. Iako ih se ja iz ove perpektive sećam sa osmehom, moram da priznam da se u tim periodima uopšte nisam osećala lagodno.
Jendog dana planiram da izdam svoj stan i ne, zbog toga nisam doživela lobotomiju. Stanodavac ne sme da vam ukrade depozit, ne sme da vam upada nenajvljen, ne sme da vam preti i ne sme da se u stanu ponaša kao da ga nije izdao ljudima. Mislim da u domenu njegovih odluka ne treba da bude to kada ćete vi razvlačiti krevet koji vam je ostavio.
Ako imate dovoljno sreće, ostaviće vam krevet sa dušekom.
Podelite sa nama vaša iskustva sa stanodavcima.
