Čarobni Ivanjdan: Sunce se tri puta okrene na ovaj veliki praznik, a on je poseban i za devojke!

Od davnina, Ivanjdan je isprepletan simboličnim gestovima i radnjama koje slave prirodu, lekovite trave i vodu

U slavljeničkom duhu i uz obilje tradicionalnih običaja, danas SPC i njeni vernici proslavljaju Ivanjdan - praznik rođenja Svetog Jovana Krsitelja, proroka i Preteče. Ovaj drevni praznik, ustanovljen u IV veku, čuva svoju svečanost i posebnu simboliku sve do danas.

Rođen šest meseci pre Gospoda Isusa Hrista,

, koje je došlo na svet kao plod čuda. Njegov život je obeležen neobičnim trenucima - od rođenja u pustinji i odgoja u surovim uslovima do trenutka kada ga je Bog odabrao da pripremi staze za dolazak Spasitelja. Upravo zbog svog izuzetnog poziva, Sveti Jovan Krsitelj ima posebno mesto u srcima vernika.
 

Bogatstvo tradicionalnih običaja

Ivanjdan je praznik koji se proslavlja širom zemlje s bogatstvom tradicionalnih običaja. Još od davnina, ovaj dan je isprepletan simboličnim gestovima i radnjama koje slave prirodu, lekovite trave i vodu. Venci od ivanjskog cveća krase staje, a čobani uoči praznika pale brezove vatre, poznate kao "mašale". Nakon toga, obilaze torove i stoku koju čuvaju, a potom se penju na visove, gde se igraju raznih igara oko pobodenih vatri. Veruje se da ovaj običaj, koji se povezuje s paljenjem badnjaka pred Božić, simbolizuje toplinu i svetlost letnjeg sunca, koje dostiže svoj vrhunac upravo u ovom periodu.

Uz simboliku prirode koja je dostigla svoj vrhunac,

ima i romantičnu poruku za mlade. Devojke obično stavljaju crvenu ružu u vence, podsećajući na svadbene venčiće. Veruje se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce zaustavi tri puta tokom dana, kao znak da je ovaj dan poseban.

Crkva praznik naziva Ivanjdan, ali narod mu dodaje još nekoliko nadimaka poput Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, koji odražavaju raznolikost i bogatstvo običaja koji se praktikuju. Voda postaje posebno moćna, pa se mnogi hrabro kupaju u rekama, potocima i jezerima, verujući u njenu lekovitu snagu. Lekovito bilje se bere, a pleteni venci se čuvaju u kućama kao zaštita od bolesti.

Uz sve ove tradicionalne običaje, postoji i zanimljiva priča iz Takovskog kraja koja vezuje Ivanjdan za otkriće blaga. Seljak iz Nevada, privučen bledim svetlom na planini Rudnik, izašao je iz kuće u gluvo doba noći i pronašao kovčeg pun srebrnjaka. Kada je zahvalio Gospodu, sunce je tri puta zaigralo, donoseći novo čudo. Ova priča se smatra simbolom blagoslova i čuda koji prate Ivanjdan.

Devojački praznik 

Takođe, Ivanjdan se naziva i Devojačkim praznikom, jer je veći deo rituala poveren devojkama. One pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

Devojke iz različitih krajeva s radošću oživljavaju ovaj običaj - pale živu vatru ili kres, igraju i pevaju tokom cele noći. Ujutro, noseći ugarak iz vatre, stavljaju ispleteni venac na vrh kapije. Ova noć je ispunjena devojačkim smehom i cikom, dok se veruje da hvatanje svice i nošenje kući donosi sreću. Vinogradari takođe pripisuju Ivanjdanu poseban značaj, verujući da Sveti Jovan čuva vinograde. Prema verovanju, sedam dana pre i posle Ivanjdana vinova loza najviše napreduje.

, praznik koji obasjava duše i donosi čuda, ostaje dragocen deo naše tradicije. Neka venci od ivanjskog cveća i ognjene vatre obasjaju naše domove i srca, čuvajući duh zajedništva, lepote prirode i čaroliju ovog posebnog letnjeg praznika.