Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra slave Svetu Petku, jednu od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu. Dan je označen crvenim slovom i nosi bogatu tradiciju narodnih verovanja i priča o čudima. Sveta Petka se u narodu smatra zaštitnicom žena, dece i starih, a mnogi je slave i kao svoju krsnu slavu ili preslavu.
Veruje se da Sveta Petka ne prašta nepoštovanje njenih pravila – tog dana ne bi trebalo prati, šiti niti obavljati teške poslove, naročito žene. Narodna predanja govore da strogo kažnjava one koji rade na njen praznik, dok onima koji joj se iskreno mole donosi utehu i ozdravljenje.
Svetiteljka se, prema verovanju, javlja kroz snove i upozorava vernike koji ne poste petkom ili rade nedeljom. Mnogi se na njen dan mole, pale tamjan i zalivaju slavski hleb crvenim vinom, a veruje se da voda sa izvora pored njenih hramova ima lekovita svojstva.
Rođena je u Epivatu u Maloj Aziji krajem 10. veka u pobožnoj porodici, a još kao devojčica pokazivala je duboku veru. Nakon smrti roditelja, napustila je dom i zamonašila se u Carigradu, da bi kasnije živela asketskim životom u Jordanskoj pustinji. Po predanju, anđeo joj je u snu rekao da se vrati u otadžbinu i širi hrišćansku veru.
Njene mošti su tokom vekova više puta prenošene — iz Epivata u Trnovo, zatim u Carigrad, pa u Moldaviju, gde se danas nalaze u crkvi Svetih triju jeraraha u Jašiju. Brojna čuda koja su se dogodila na njenom grobu učvrstila su kult Svete Petke, čije poštovanje traje vekovima i danas okuplja veliki broj vernika.
Bonus video:
