Najveće ideje i izlivi kreativnosti najčešće dolaze iz potpuno običnih trenutaka. Jer inspiracija i jeste u malim, svakodnevnim stvarima, ljudima i trenucima, koliko god to patetično zvučalo.
Zbog jedne jednostavno lepe kuće u Bosutskoj ulici nastala je pesma jednog od najvećih bendova u istoriji jugoslovenske muzike, zbog jednog razmenjenog pogleda nastala je čitava zbirka poezije, a zbog kiše u Njujorku - brisači za kola.
Žene širom sveta zaslužne su za neke od izuma bez kojih danas ne možemo da zamislimo život. Često su bile nepriznate i suočene sa preprekama, ali su bile uporne i probijale sve barijere pred sobom. Izumi koje su tada kreirale zauvek su promenili istoriju i svet u kome živimo.
Meri Anderson - Brisači za kola
Meri Anderson živela je u Njujorku i često se vozila tramvajem po gradu. Najviše je volela tu vrstu gradskog prevoza, zbog škripanja pruge koji joj je zvučao potpuno umirujuće, ali i zbog pogleda na visoke nebodere i užurbane ljude.
Jedne zime, tokom vožnje, primetila je problem zaleđenih stakala zbog kojih vozač nije mogao da vidi put pred sobom. Inspirisana time, osmislila je rešenje - brisače vetrobrana kojima se upravlja iz kabine. Već sledeće godine podnela je patentnu prijavu, a 1903. dobila i zvaničan patent. Ipak, njeno otkriće nije naišlo na interesovanje proizvođača jer automobili tada još nisu bili u širokoj upotrebi, pa su brisači postali standard tek decenijama kasnije.
Za života je ostala nepriznata i često je nailazila na odbijanje i predrasude u pokušaju da zaradi od svog izuma, pre svega jer je bila žena u muškom svetu biznisa. Često su je opisivali kao ,,ženu ispred svog vremena". Bila je snalažljiva, imala je ekstreman talenat da uoči problem i lako osmisli rešenje za njega. Ali, ono najvažnije, bila je istrajna u svemu što je radila. Bila je poslovna žena pre same ideje o tome i mnogo pre nego što je taj termin skovan.
Florens Parpart - Električni frižider
Kad nestane struje u svakoj kući na ovim prostorima prvo se gasi bojler, a onda se jede sve iz frižidera da se, slučajno, ne bi pokvarilo. Frižider je danas nezaobilazan uređaj u svakoj kuhinji, a njegova kreatorka je Florens Parpart.
Njen patent vrlo brzo je zamenio ledene kutije koje su se pre koristile u domaćinstvima. Parpart je lično promovisala i prodavala frižidere na sajmovima, osmišljavala reklame i upravljala proizvodnjom zajedno sa mužem.
Da je bila kreativna i pionirka ženskog preduzetništva potvrđuje činjenica da je još pre frižidera dobila patent za unapređenu mašinu za čišćenje ulica koju je uspešno prodavala u američkim gradovima.
Hedi Lamar - Tehnologija proširenog spektra (,,WiFi")
U četrdesetim godinama prošlog veka, Hedi Lamar je bila jedna od najslavnijih holivudskih glumica i ,,najlepša žena sveta". Ipak, iza glamura krila se strastvena i znatiželjna pronalazačica. Noći je provodila za svojim radnim stolom, crtajući skice i osmišljavajući rešenja za svakodnevne probleme - od kutije za maramice do ogrlice koja svetli u mraku.
Tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa kompozitorom Džordžom Anteilom, osmislila je revolucionarnu tehnologiju ,,proširenog spektra" koja je trebalo da zaštiti torpeda od nemačkog ometanja signala. Patent iz 1942. godine američka mornarica je odbila i zaključala pod oznakom ,,strogo poverljivo", a Hedi i Džordž su nastavili svoje živote, ne sluteći da su stvorili temelj savremenih komunikacija.
Tek decenijama kasnije njihova ideja doživela je procvat. Prvo je korišćena u komunikaciji sa podmornicama, zatim u ranim mobilnim mrežama, a danas stoji u osnovi ,,GPS"-a, ,,Bluetooth"-a i ,,Wi-Fi"-ja. Hedi Lamar, žena čiji je sjaj na filmskom platnu vremenom izbledeo, u tišini je ostavila neizbrisiv trag u tehnologiji koja povezuje svet. Priznanje je dobila tek u poznim godinama, a na svoj prepoznati doprinos prokomentarisala je jednostavno - ,,Pa, bilo je krajnje vreme."
Ana Koneli- Protivpožarno stepenište
Ana Koneli je postala pionirka bezbednosti kada je 1887. godine patentirala prvo spoljašnje čelično protivpožarno stepenište.
Njena ideja o ,,mostu za bekstvo", koji je povezivao krovove susednih zgrada i omogućavao ljudima da pobegnu iz plamena u sigurnost, nastala je u vreme kada su veliki požari harali američkim gradovima. Njen izum ne samo da je spasao na hiljade života, već je inspirisao uvođenje prvih građevinskih propisa o obaveznim dodatnim izlazima, prenosi Elle.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
