Najmoćniji ljudi imaju ovaj tip ličnosti: Često su maštovitiji i slobodniji od ostalih, ali ovo može da ih ,,spotakne"

Ako se nikada niste zaista osećali ni introvertno ni kao ekstrovertno, onda bi ovaj tip ličnosti mogao bolje da vas opiše.

Iako mnogi ljudi misle da se ličnost može podeliti na dve dobro poznate kategorije – ekstrovertnost i introvertnost – ne identifikuju se svi u potpunosti sa tim pojmovima.

Postoji svojevrsna ,,siva zona" između dve krajnosti (uživanja u samoći i druženju), a jedan psihijatar je te ljude nazvao otrovertima. Dr Rami Kaminski, psihijatar iz SAD-a, objasnio je da taj izraz opisuje "osobu koja ne oseća pripadnost nijednoj grupi".

Izraz otrovert skovao je nakon što je prepoznao taj tip ličnosti i kod sebe i kod nekih svojih pacijenata, kao i kod istorijskih ličnosti poput Fride Kalo, Franca Kafke, Alberta Ajnštajna i Virdžinije Vulf, za koje kaže da su ,,bili poznati po svojoj nevezanosti za bilo koju grupu".

Šta nekoga čini otrovertom?

Reč je o mešavini introvertnosti i ekstrovertnosti, ali iako otrovertne osobe mogu komunicirati s velikim grupama, ne osećaju nužno da su pronašli svoje ,,pleme".

,,Otroverti su vrlo prijateljski nastrojeni i sposobni da stvore vrlo duboke veze s drugim ljudima", rekao je dr Kaminski za Daily Mail. ,,Jedina društvena razlika ogleda se u nedostatku povezanosti s grupama: kolektivnim identitetom ili zajedničkim tradicijama."

Prema dr Kaminskom, takvi ljudi radije idu protiv ustaljenih pravila i ne razmišljaju na isti način kao većina društva. Te osobine je primetio i kod sebe još dok je bio dete i pridružio se izviđačima. Njegovi vršnjaci su uzbuđeno izgovarali zakletvu, dok on ,,nije osećao ništa".

Psihijatar sa više od 40 godina iskustva shvatio je da ne oseća isti osećaj pripadnosti i zajedništva kao druga deca.

Shutterstock

Dr Kaminski je u svojoj knjizi objasnio da je ovo klasična osobina otrovertnih, jer ljudi sa ovim tipom ličnosti često imaju problem da pronađu strast prema timskim aktivnostima – bilo da je u pitanju sport, posao ili čak zajednički život s drugima.

Takođe, čvrsto veruje da su ti ljudi imuni na ,,Bluetooth fenomen", koji se odnosi na emocionalno "uparivanje" s ljudima oko sebe.

,,Otrovertni ljudi vrlo rano u životu otkrivaju da se osećaju kao autsajderi u bilo kojoj grupi. To je uprkos činjenici da su često popularni i dobrodošli u društvu. Taj nesklad može izazvati emocionalnu nelagodu i osećaj da su pogrešno shvaćeni."

Kao rezultat toga, otrovertnim ljudima može biti teško da se nose s pritiskom da se uklope u svet oko sebe.

Iako zvuči kao nešto što je teško nositi, biti otrovertna osoba ne znači da ste osuđeni na društvenu neprilagođenost i osećaj nepripadanja. Zapravo, kada je reč o odnosima, to može pomoći u izgradnji jačih i smislenijih veza s onima kojima su otrovertni ljudi bliski.

Shutterstock

,,Otrovertima je veoma teško da budu deo grupe, čak i kada se ta grupa sastoji od pojedinaca koji su im dobri prijatelji", objasnio je dr Kaminski. ,,Problem je u odnosu s grupom kao celinom, a ne s njenim pojedinačnim članovima."

Na primer, otrovertna osoba bi na nekoj zabavi mnogo radije vodila dubok razgovor s jednom osobom u mirnom kutku, nego bio ,,društveni leptir" koji prelazi s gosta na gosta.

Dr Kaminski veruje da ljudi sa ovim tipom ličnosti mogu postati slobodni mislioci, nezavisniji i maštovitiji od introverta ili ekstroverta. To je zato što otroverti nisu previše zabrinuti oko toga koga će impresionirati niti ih plaši odbacivanje. Pošto nemaju šta da izgube, psihijatar tvrdi da ti ljudi često kreativno napreduju.

Dr Kaminski je napisao knjigu o ovom tipu ličnosti pod nazivom ,,The Gift of Not Belonging: How Outsiders Thrive in a World of Joiners", koja ,,podstiče otrovertne da prihvate svoje jedinstvene darove".

 

Bonus video: