Psiholog Marija Ostojić objašnjava da roditelji često, iz ljubavi ili straha, potiskuju znakove koji jasno ukazuju da je vreme da reaguju.
-Roditeljima je teško da priznaju da njihovo dete povređuje druge. To ne znači da je dete ‘loše’, već da se iza takvog ponašanja kriju emocije, obrasci ili problemi koji zahtevaju pažnju i podršku,“ kaže Ostojić.
Prema njenim rečima, postoje dva signala koja posebno upozoravaju.
-Prvi je kada dete pokazuje zadovoljstvo ponižavanjem ili povređivanjem drugih. Ako se dete smeje kada drugome nanese bol, ako vređa i ismeva drugu decu, a pri tome oseća nadmoć, to nije nestašluk već znak da nasilje koristi kao sredstvo moći - ističe Ostojić.
Drugi znak je odbijanje odgovornosti i okrivljavanje žrtve.
- Deca koja tvrde da je ‘drugi počeo’ ili da je ‘žrtva to zaslužila’ često nemaju razvijenu empatiju i opravdavaju agresiju. To je trenutak kada roditelji moraju da stanu i razmotre kako da ih nauče odgovornosti - dodaje ona.
Ostojić savetuje da roditelji otvoreno razgovaraju sa detetom, postave jasne granice i podučavaju empatiji kroz primere i razgovore. Ako je potrebno, treba uključiti pedagoga, psihologa ili školskog savetnika.
- Brza i smirena reakcija može sprečiti ozbiljnije posledice i pomoći detetu da razvije zdrav odnos prema drugima,“ zaključuje Marija Ostojić.
Prepoznavanje problema nije znak lošeg roditeljstva, već hrabrosti i odgovornosti. Pravovremena reakcija pruža detetu šansu da nauči bolje obrasce ponašanja i izraste u osobu koja gradi zdrave odnose.
