Život nije Instagram: Psiholog Jovana Stojković objašnjava kako zaštititi decu od terora savršenstva na društvenim mrežama

Na društvenim mrežama sve deluje savršeno. Deca su uvek nasmejana, dom uvek uredan, ručak kao iz časopisa, a roditelji puni energije i strpljenja. Ali stvarnost je često daleko od tih slika. U moru filtera, poziranja i "savršenih" trenutaka, sve više dece, ali i roditelja, oseća pritisak da i sami žive takav život.

U ovom tekstu, uz pomoć psihologa i psihoterapeuta Jovane Stojković, u saradnji sa projektom eMama, otkrivamo kako prepoznati teret digitalnog savršenstva, kako razgovarati sa decom o stvarnom životu i zašto je važno naučiti ih da ne veruju svemu što vide.

Deca uče posmatranjem roditelja

Deca već u najranijem uzrastu počinju da primećuju kako njihovi roditelji koriste telefon i društvene mreže. "Ako roditelj često proverava notifikacije ili reaguje na 'lajkove', dete može zaključiti da je virtuelna pažnja vrednija od stvarne", objašnjava psiholog. Deca, kaže ona, uče posmatranjem i već u malom uzrastu usvajaju obrazce ponašanja bazirane na tome kako odrasli reaguju na društvene mreže. "Oni usvajaju ideju da je slika o sebi važnija od unutrašnjeg doživljaja", ističe.

Shutterstock

 

Ovaj proces često stvara temelje za perfekcionizam i potragu za spoljnim odobravanjem. "Deca usvajaju obrasce poređenja i osećaj da 'uvek postoji neko bolji' ili da treba izgledati na određeni način da bi bili vredni pažnje", objašnjava psiholog Jovana Stojković.

Konstantno poređenje sa tuđim životima

Društvene mreže postavile su standarde savršenih života: idealna porodica, savršena tela, luksuzni trenuci…  „To ima ogroman uticaj na samopouzdanje, kako kod dece, tako i kod adolescenata i odraslih", kaže psiholog. Negativni uticaji uključuju konstantno poređenje sa tuđim životima, što može dovesti do osećaja manje vrednosti.

"Na mrežama ljudi uglavnom prikazuju samo svoje ‘najbolje trenutke’ – uspehe, lepe fotografije, luksuz. Kada se uporedimo sa tim idealizovanim slikama, možemo se osećati nedovoljno dobrim, manje lepim ili manje uspešnim", objašnjava.

Jedan od ključnih problema je i potraga za spoljnim odobravanjem. Lajkovi, komentari i broj pratilaca postali su merilo sopstvene vrednosti. "Deca i mladi su posebno osetljivi jer još uvek grade svoj identitet", upozorava Jovana Stojković.

Shutterstock

 

Takođe, tu je i fenomen straha od propuštanja – anksioznost zbog toga što se nešto može dogoditi na mrežama, a da to ne bude zabeleženo ili podeljeno. "To se odražava na kvalitet sna, zapostavljanje obaveza i nemogućnost fokusiranja na druge aktivnosti", napominje. Ovaj fenomen može dovesti do razvoja anksioznih poremećaja i pogoršanja socijalnih veza u stvarnom životu.

Kako prepoznati pritisak zbog nerealnih standarda

Psiholog Jovana Stojković upozorava roditelje da obrate pažnju na emocionalne, ponašajne i fizičke simptome koji mogu ukazivati na to da dete oseća pritisak zbog standarda koje nameću društvene mreže.

- Emocionalni simptomi mogu uključivati nisko samopouzdanje, pojačanu anksioznost i preosetljivost na kritiku. "Ako dete počne da se poredi sa drugima i oseća da 'nije dovoljno lepo, pametno ili popularno', to je signal da se nalazi pod uticajem nerealnih standarda", objašnjava Stojković.

- Ponašajni simptomi mogu se manifestovati kao opsesivno proveravanje telefona ili povlačenje iz stvarnog života. "Ako dete sve više vremena provodi onlajn i manje se druži sa porodicom ili prijateljima, to je signal da je društveni pritisak postao previše dominantan", napominje psiholog.

- Fizički simptomi, poput problema sa spavanjem ili glavoboljama, takođe mogu ukazivati na to da se dete suočava sa stresom koji dolazi sa socijalnim mrežama.

Otvoreno razgovarajte sa decom o tome

Kada se govori o društvenim mrežama, važno je imati otvoren razgovor sa decom. Psiholog preporučuje da roditelji objašnjavaju deci da ono što vide na mrežama nije realan prikaz života. "Adolescenti se bore sa raznim unutrašnjim borbama i skloni su poređenju, ali najbolje je razgovarati sa njima kroz jednostavne primere iz svakodnevnog života. Na primer, pitati ih: Da li bi se oni fotografisali dok plaču, ili kada su neraspoloženi?", kaže.

Shutterstock

 

Bitno je objasniti deci kako ljudi selektuju ono što žele da pokažu, koristeći filtere i montažu. "Društvene mreže su često bazirane na filterima i nerealnim prikazima, i to treba da budu jasni primjeri koje roditelji koriste prilikom razgovora sa decom", zaključuje psiholog.

Šta je zdrava upotreba društvenih mreža?

Važno je da roditelji postave jasne, ali realne granice. "Deca se ne smeju potpuno izolovati od tehnologije, ali roditelji treba da postave pravila. Bitno je definisati šta dete može da prati i koga. Takođe, treba obratiti pažnju na to šta je detetu uzor", kaže psiholog.

"Važno je da roditelji budu jasni i dosledni u pravilima, ali i da budu deci primer. Deca najviše uče od nas, pa ako mi u njihovoj prisutnosti ne poštujemo dogovor, granice nemaju smisla", napominje ona.

Društvene mreže, iako omogućavaju brojne prednosti i mogućnosti za povezivanje, mogu imati ozbiljan uticaj na emocionalni i psihološki razvoj dece. Kroz razumevanje, postavljanje granica i pružanje dobrog uzora, roditelji mogu pomoći deci da se nose sa izazovima digitalnog sveta, a da se ne izgube u svetu nerealnih standarda savršenstva.

Video: