Ovo je priča o Fadilu Hajdareviću iz Konjević Polja – čoveku koji je prošao kroz teške životne traume, ali je uprkos svemu pronašao mir, sreću i sklad u krugu svoje porodice.
Teško detinjstvo obeleženo tragedijom
Fadilovo detinjstvo nije bilo lako. Otac mu je rano preminuo, a majka se ponovo udala i, kako sam Fadil kaže, ostavila njih troje – njega, brata i sestru – „kao čarape“. Brigu o njima preuzela je tetka, majčina sestra, koja ih je othranila i doslovno spasla.
„Ja sam imao dve godine, brat svega nekoliko meseci, a sestra četiri. Majka nas nikada nije ni posetila, niti se ikada javila. Život je bio težak, ali Božja volja – i zadovoljan sam s tim. Jednom sam je sreo ispred prodavnice, okrenula je glavu kao da me ne poznaje,“ priseća se Fadil.
Bez tetke i strine, kaže, danas verovatno ne bi bio živ. Njegova majka ih je, bez imalo osećaja, ostavila u snegu jer su joj smetali, i od tada ih se više nikada nije setila.
Suočavanje s traumom
Jedan od najsurovijih trenutaka iz detinjstva bio je kada ih je majka, dok su je pratili svatovi, jednostavno ostavila u snegu i otišla. Taj događaj duboko je urezan u Fadilovu memoriju i oblikovao njegov pogled na svet.
„Bilo je teško, ali naučio sam da se snađem u životu i da cenim ono što imam,“ kaže Fadil, naglašavajući koliko su ljubav i podrška tetke i strine bile presudne za njihov opstanak.
Put ka samostalnosti
Deca iz prvog braka njegove majke, iako ostavljena, ipak su pronašla svoj put. Sestra se udala u blizini Zvornika i stvorila porodicu, brat je završio školu u Bratuncu, potom otišao u Srbiju, zasnovao porodicu i danas uživa u penziji.
Fadil ističe da su svi pronašli stabilnost i sreću, što mu daje poseban osećaj ispunjenosti.
Miran život u Konjević Polju
Danas Fadil živi sa suprugom u Konjević Polju. Bavi se poljoprivredom, uzgaja ovce i, kako kaže, živi upravo onako kako želi – jednostavno i ispunjeno. Njegova deca žive u inostranstvu, zadovoljna su, povremeno dolaze u posetu, a on s nestrpljenjem iščekuje unučiće.
„Supruga i ja živimo sami. Deca su zadovoljna i dobro žive. Nekad oni dođu kod nas, nekad mi kod njih. Sad čekamo unučiće,“ priča Fadil.
Zahvalnost jača od gorčine
Iako nikada neće zaboraviti traume koje je prošao, Fadil kaže da je zahvalan na svemu što danas ima. Za njega, sreća nije u bogatstvu, već u zdravlju, ljubavi i porodičnom skladu.
„Bog nešto uzme, a nešto da. Meni je dao divnu porodicu i lepe odnose. Sve što sam prošao u prošlosti naučilo me zahvalnosti – i zbog toga sam miran i srećan čovek,“ zaključuje Fadil.
